Žrtvovanje zbog dece

“ Ne treba da se žrtvuje za decu. Ne znaju to da cene, bezobrazni su, sebični, misle samo na sebe!“

Da li ste nekada i koliko puta čuli ovu ili sličnu rečenicu? Izgovaraju je roditelji razočarani u svoju decu. Da li su ti roditelji u pravu?

Šta znači-„žrtvovati se zbog dece“? Odricati se novca, sopstvenog komfora, svojih hobija zbog dece? Da li takvi ljudi uopšte vole decu i šta za njih znači porodica?

Deci treba pružiti ljubav. Ona je najvažnija. Decu treba pravilno vaspitati, da odrastu u normalne, zrele ljude.

I kada deca odrastu, za svoje roditelje oni su i dalje deca.

Normalno je da se deca osamostaljuju kada odrastu. Normalno je da rade, osnuju svoju porodicu. Zbog nedostatka vremena i zbog nove porodice deca ne prestaju da vole svoje roditelje.

Roditelji ne bi trebali da se mešaju prilikom izbora partnera, niti treba da budu ljubomorni što ćerka ili sin imaju svoju porodicu i svoju decu.

Treba da postoji sklad između primarne i sekundarne porodice. Razumevanje, ljubav.

Šta to treba da se desi da bi majka ili otac izgovorili rečenicu sa početka ovog teksta? Koliko moraju deca da ih povrede da bi to izgovorili?

Da li se to dešava samo u disfunkcionalnim porodicama ili i u običnim porodicama? A možda je to samo izgovoreno zbog tuge jer nisu dugo videli decu i unuke.

U svakom slučaju, ukoliko ovo posmatram kao dete, ne opravdavam. Nisam roditelj tako da ne znam da li bih ove reči nekada izgovorila.

Za decu se žrtvuju roditelji koji ih beskrajno mnogo vole i žele im dobro u životu. Žrtva se isplati kada vidite uspeh svog deteta i njegovu životnu sreću.

4 thoughts on “Žrtvovanje zbog dece

  1. Ne priznajem žrtvu kada su u pitanju deca.
    Ni slučajno.
    Decu rađamo zato što želimo, a ne zato da bi nam bila zahvalna za to što smo ih doneli na svet. Svaki gest, svako odricanje koje učinimo zbog svoje dece nije i ne sme biti podvedeno pod pojam ‘žrtvovanje’. Valjda sve što radimo, radimo zato što svoju decu volimo i ne ropćemo pod teretom njihovog odrastanja.
    Bez pitanja ih donosimo na ovaj svet, činimo za njih ono što mi smatramo da je potrebno, a onda im to nabijamo na na nos.
    Pravda za decu!

    🙂

  2. Deca nisu nasa, nego bozja i mi smo tu sa svrhom da ih vaspitavamo s ljubavlju, da im usadimo seme ljubavi u srcu, da ih podrzimo u ljubavi a nikad u mrznji! Zbog toga su nam data i to je nasa jedina svrha!Kad nemamo ljubav u sebi onda osecamo zrtvu a jos tragicnije nemozemo je dati ni deci!
    Kakva su nam deca, takvi smo i mi!
    Ako su nezahvalna- takvi smo i mi
    Ako je dete zahvalno, znajte da ste ispunili svoju svrhu! Zato roditelj treba da nauci prvo sebe pa onda dete…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.