Zloupotreba prava deteta

Gost autor- Goran Bujić

Porodični zakon propisuje da u parnicama za zaštitu prava deteta, za vršenje i lišenje roditeljskog prava dužnost suda je da pribavi nalaz i stručno mišljenje CSR-a, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje porodičnim odnosima. U praksi sudovi nalaz i stručno mišljenje najčešće traže od CSR, iako taj zadatak može da obavi neka druga ustanova specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima. Ova sudska praksa mora se menjati zbog zloupotreba CSR-a ,i organizovanog kriminala od strane istog.

Kada sud odluči da davanje stručnog nalaza i mišljenja zatraži od CSR, on upućuje zahtev onom CSR koji je mesno nadležan prema pravilima o mesnoj nadležnosti CSR sadržanim u Zakonu o socijalnoj zaštiti. Treba, međutim, imati uvidu da u postupku u kojem se nadležni CSR javlja kao tužilac,satužilac ili umešač,taj CSR ne može biti zadužen za davanje stručnog nalaza i mišljenja, pa je sud dužan da pribavi nalaz i mišljenje od drugog CSR (onog CSR koji u odnosu na konkretno lice može, saglasno čl. 68.Zakona o socijalnoj zaštiti, zasnovati svoju mesnu nadležnost za pružanje takve usluge), od porodičnog savetovališta ili od druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

U proteklom periodu postojala je neujednačena praksa u pogledu pribavljanja nalaza i stručnog mišljenja, pa su neki sudovi tražili nalaz i stručno mišljenje od CSR koji je podigao tužbu, a neki sudovi su u tom slučaju tražili nalaz i mišljenje drugog CSR. Međutim radi prevazilaženja ove neujednačenosti, Vrhovni kasacioni sud je 7.10.2015.godine usvojio veoma jasan pravni zaključak: „U parnici radi vršenja ili lišenja roditeljskog prava kada je organ starateljstva tužilac na osnovu člana 264. Porodičnog zakona, sud ne može od istog tog organa (Centra za socijalni rad) zatražiti stručno mišljenje o kompetentnosti tuženih roditelja za vršenje ili lišenje njihovog roditeljskog prava (čl. 270. Porodičnog zakona), zbog sukoba interesa” (Spp 11/15). Koliko je samo oštećene dece i roditelja ovakvim radom pojedinaca zaposlenih u sudovima i CSR-u .Ta ustaljena praksa neujednačenost samo je jedan od primera organizovanog kriminala u porodičnim odnosima i protiv zakonitom otimanju i otuđenju dece.

Sud može naložiti centru da obavi i druge zadatke, kao što su procena sposobnosti deteta da formira i izrazi mišljenje, stručno mišljenje o načinu izražavanja mišljenje deteta, priprema deteta za sud i veštačenje i prenošenje sudu mišljenja deteta. Ove zadatke CRS može da ispunjava i kada je u postupku tužilac, satužilac ili umašač, jer je priroda ovih zadataka takva da CRS nije u sukobu interesa.

Nalaz i stručno mišljenje sačinjava voditelj slučaja u pisanom obliku, na zahtev suda. Ukoliko su porodica, ili dete, već poznati centru za socijalni rad jer im se aktuelno pružaju druge vrste usluga u nadležnosti organa starateljstva, rukovodilac službe, super vizor i voditelj slučaja treba da razmotre da li bi aktuelne uloge voditelja slučaja bile u potencijalnom sukobu interesa u odnosu na (novu) ulogu specifičnog veštaka, ili bi potonja uloga narušila odnose poverenja, te da odluče da se uloga specifičnog veštaka poveri drugom stručnom radniku.

Koje su uloge ne spojive reguliše čl. 32. st. 3. PON SR, kao i Kodeks profesionalne etike stručnih rad ni đka socijalne zaštite iz 2015.godine.

Kada se nalaz i stručno mišljenje pripremaju za potrebe sudskog postupka, a da se nalaz i stručno mišljenje pripremaju za potrebe sudskog postupka, sud dostavlja CSR nalog za dobijanje određene vrste podataka i stručnih procena u vezi sa predmetom postupka koji se vodi pred sudom. Sud treba jasno da definiše svrhu i zadatke CSR, odnosno da postavi konkretna pitanja u pogledu kojih od CSR traži dostavljanje nalaza i davanje stručnog mišljenja.Važno je da CSR ispuni svaki od zadataka jasno, potpuno i precizno, što inače nije praksa CSR-a.

Ako sud nije dostavio spisak zadataka i pitanja, ili su ona nedovoljno specifična, ili nejasna, voditelj slučaja, odnosno supervizor ili rukovodilac slučaja, odnosno službe, treba da zatraže od suda doatnu informaciju o tome na koja pitanja sud traži odgovore, ili da se pitanja pojasne, ako je to neophodno, što bi moglo da se učini i u telefonskom razgovoru sa sudijom i da se o tome sačini službena beleška.

Podaci koji se prikupljaju za ripremu nalaza i stručnog mišljenja treba da su pravno relevantni.Obim prikupljanja podataka i stručnih procena treba da odgovara zahtevu suda i postupku, odnosno postupcima u koje je dete uključeno.Nalaz i stručno mišljenje treba da budu sačinjeni u zakonom propisanom roku,ali u praksi CSR kasni sa sačinjavnjem „stručnog nalaza“ i mišljenja i po nekoloko meseci. To je ne poštovanje suda. Sud umesto da sankcioniše ovakvo postupanje CSR-a,on ga podstiče i štiti.

Očekuje se da voditelj slučaja koji priprema nalaz i stručno mišljenje ima odgovarajuće radno iskustvo (preporučuje se najmanje dve godine), specijalizovana znanja (o razvoju dece, roditeljstvu i porodičnim odno sima), poznavanje zakona i pravnih postupaka, koja omogućavaju da se poštuje najbolji interes deteta i prava svih učesnika. Voditelj slučaja, kao i drugi stručnjak koji sačinjava nalaz i mišljenje,dužan je da taj nalaz sačini po pravilima struke i svom naj boljem znanju, objektivno i ne pristrasno. On može i da zatraži konsultativnu po dršku od super vizora, zaposlenih na upravno-pravnim poslovima,i drugih stručnih radnika zaposlenih u CSR,kad god oceni da je to potrebno tokom postupka prikupljanja podataka,stručnih procena i izrade nalaza i stručnog mišljenja drugih stručnih radnika u CSR, kad god oceni da je to potrebno tokom postupka.

Voditelj slučaja je dužan da uključi svako dete u postupak prikupljanja podataka i stručnih procena,odnosno da obezbedi da dete izrazi svoje mišljenje i da to mišljenje integriše u svoj nalaz i stručno mišljenje, nezavisno od njegovog uzrasta. Ovaj zadatak treba razlikovati od zadatka koji CSR ima kada je sud od njega zadražio da utvrdi mišljenje deteta i da ga prenese sudu. U praksi je česta pojava da utvrđivanje mišljenja deteta sud poverava onom CSR od koga je zatražio da da nalaz i stručno mišljenje.

U tom slučaju CSR ima dva zadatka, pri čemu obavljanje oba zadatka podrazumeva utvrđivanje mišljenja deteta.Međutim, dok se u pripremi nalaza i stručnog mišljenja CSR mišljenje deteta stručno interpretira u kontakstu svih ostalih elemenata na kojima on, kao specifični veštak, zasniva svoje stručno mišljenje, zadatak koji CSR ims kada po nalogu suda utvrđuje i sudu prenosi (dostavlja) mišljenje deteta podrazumeva dužnost CRS da utvrdi mišljenje deteta i prenese ga sudu doslovno, u autentičnom obliku.

Zato,za slučaj da su istom CSR poverena oba zadatka, potrebno je da autentična sadržina mišljenja deteta bude jasno odvojena od teksta nalaza i mišljenja i sadržana, u posebnom dokumentu.U tom smislu bilo bi korisno da centar dostavi transkript razgovora koji je stručno lice vodilo sa detetom prilikom utvrđivanja njegovog mišljenja. Centri za socijalni rad ne pridržavaju se ničega gore navedenog a Sud ne vodi računa o procesnoj disciplini, interesima i pravima deteta i stranaka.

Postoji oboriva pretpostavka da svako dete, bez obzira na uzrast, može da formira i izrazi mišljenje o stvarima koje su deo njegovog neposrednog iskustva.Stav Komiteta za prava deteta je„da je dete sposobno da oblikuje mišljenje od najranijeg doba, čak i kada možda nije u stanju da ga verbalno izrazi.” Stoga, svi oblici izražavanja mišljenja treba da budu prihvaćeni i zastupljeni: izražavanje mišljenja kroz igru, govor tela, izraze lica, crtanje i slikanje, kojima i sasvim mala deca pokazuju razumevanje, izbore i sklonosti. Svakom detetu treba omogućiti da izrazi mišljenje u onom obliku koji je za dete najpogodniji, imajući u vidu njegov uzrast i zrelost, a mišljenje deteta mora imati isti tretman, bez obzira na oblik u kojem je izraženo.

Ako voditelj slučaja u postupku stručne procene posumnja u sposobnost deteta da rasuđuje (uzrokovano podatkom o nižem intelektualnom funkcionisanju deteta, o razvojnim teškoćama, o psihijatrijskom ili neurološkom oboljenju, o istoriji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod adolescensta), ovu sposobnost treba da proceni veštak, o čemu treba obavestiti sud.

Pravo deteta da slobodno izrazi mišljenje je lično, neotuđivo pravo deteta, te CSR nije potrebna saglasnost roditelja, odnosno staratelja ili drugih lica koja se neposredno brinu o detetu. Centri za socijalni rad nemaju stručnjake iz oblasti veštačenja deteta da li je sposobno da formira i izrazi mišljenje, niti da li dete poseduje sve informacije za formiranje mišljenja.

Dete ima pravo, ali ne i obavezu da izrazi svoje mišljenje, o čemu je voditelj slučaja dužan da obavesti dete, na način koji je primeren uzrastu i zrelosti deteta proveravajući da li je ono to razumelo. Ovo obaveštenje treba dati pre nego što se pristupi pružanju informacija koje su detetu potrebne radi formiranja i izražavanja mišljenja, odnosno pre nego što se započne postupak prikupljanja podataka i stručnih procena.Ovo pravo deteta zloupotrebljava se od strane CSR, te se data mišljenja falsifikuju radi uticaja na sud.

Kada poziva dete, voditelj slučaja je dužan da informiše dete da u postupcima u CSR s njim može da bude osoba od poverenja, po izboru deteta. To može biti bilo koja osoba, ali s obzirom na involviranost u predmet postupka i mogući uticaj na ponašanje deteta, nelagodnost ili strah od posledica izjašnjavanja, bilo bi poželjno da to ne bude roditelj, stratelj ili osoba koja neposredno brine o detetu, već treća, neutralna osoba.

Voditelj slučaja je dužan da detetu pruži jasne i potpune informacije, na jeziku i na način koji dete može da razume (u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta).

To uključuje informacije o vrsti, predmetu i sadržaju postupka u kojem dete učestvuje, o pravima koje dete ima u postupku, uključujući pravo na aktivno učešće, o tome kako će se koristiti podaci koje ono daje, uključujući i informacije o efektima koje postupci mogu imati za dete, odnosno da da detetu sva obaveštenja koja su mu potrebna da bi formiralo mišljenje.

Dete treba obavestiti i o tome kome će sve biti dostupni, odnosno ko će imati uvid u izjave i mišljenje koje je ono dalo (ograničenja poverljivosti podataka). To omogućava da dete odluči da li će, o čemu i koliko da se izjasni. Treba imati u vidu da su u parničnim postupcima svi podaci dostupni svim stranama u postupku.

Razgovor sa detetom voditelj slučaja može da obavi i u prostoru koji je detetu bolje poznat, kao što je vrtić ili škola, u prisustvu psihologa ili pedagoga škole ili vrtića kao treće, neutralne osobe, ako se dete saglasi s tim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.