Zaboravljeni

Obučeni u prljave dukserice, stare farmerke, flekave pantalone i pocepanih patika, ćoškare po uglovima i prose za još jedno pivo. Krstare gradom i svi okreću glavu od njih.

Nemaju porodicu i prijatelje. Sami su sebi dovoljni. Ponekad se sreću, upoznaju, postaju poznanici i cimeri u kartonskim kutijama u predgrađima. Čuvaju svoju teritoriju.

Noću spavaju u gradskim lagumima. Ili u već spomenutim „kućama od kartona“ na periferiji grada.

Oni nemaju lične karte, ne koriste biračko pravo. Nemaju zdravstvene kartone u domovima zdravlja. Nisu u poreskim evidencijama. Zbog računa za neplaćenu struju i komunalije ne jure ih ni EPS ni komunalne službe. Nisu klijenti nijedne banke.

Niko od njih ne traži kartu kada se voze tramvajem ili autobusom.

U njihovom svetu nema hipermarketa ni tržnih centara. Ne znaju za prestižne marke garderobe. Ne poznaju nove modele mobilnih telefona.

Zimi ih nadležne službe pokupe sa ulica, istuširaju se posle dužeg vremena. Dobiju novu garderobu od nečijeg umrlog pretka. Ručaju toplu hranu. Prespavaju, poneko od njih ostane tu da prezimi, ali mnogi se vraćaju na ulicu. Ne znaju za bolji i kvalitetniji život.

Ponekad se pitam, a šta sanjaju zaboravljeni?

8 thoughts on “Zaboravljeni

  1. ja sam cak i znao neke (manje-vise) koji su visili kod SKC-a, starog (pre knjizare i „restauracije“), tamo su i spavali, bez licih dokumenata, nada, snova…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.