Zaboravljena

Napolju je bila vejavica. Prst pred okom se nije video. Ušao je u kuću i stresao sneg sa čizama.

  • Koliko puta sam ti rekla da se izuvaš u predsoblju?
  • Tu sam se i preobuo. Šta ti je danas?

Žena, sa viklerima u kosi, u kućnoj haljini sa mrljom od kečapa, mrko ga je posmatrala.

  • Dosta mi je ovakvog života. Po ceo dan nisi kod kuće, i kada si tu prljaš mi kuću!

Uzdahnuo je. Kao inspektor trećeg odeljenja MUP-a imao je mnogo obaveza. I briga. Razmišljao je da li će ovog meseca dobiti bonus jer je uspešno odradio jedan zadatak. Tim novcem bi poslao Jelenu na rekreativnu nastavu.

Njegova žena nije radila od Jeleninog rođenja. I nikada nije bila zadovoljna. Nudio je da vodi Jelenu u vrtić, nije mu dala. Sama će je čuvati.

  • I šta ima danas u tvojoj policiji?
  • Nije to moja policija.
  • Kad misliš da postaneš šef?
  • Ne postaje se šef tek tako.
  • Znaš šta, vreme je da ja odem. Pogledala ga je i on je osetio mržnju.
  • Stani Sanja, nemoj..
  • Ma šta ti meni Sanja!

Otišla je u svoju sobu, spakovala najneophodnije stvari i izašla iz kuće.

Čuo je Jelenin plač na spratu.

  • Nemoj dušo da plačeš, vratiće se mama.
  • Neće, znam to.

*****

Dogodilo se to pre deset godina. Sanja više nikada nije ušla u tu kuću. Jelena je odrasla, išla je u srednju školu. Snalazili su se njih dvoje nekako. Spajala ih je ljubav, spajalo ih je razumevanje. Pomoć nisu imali sa strane.

A onda je, dve godine kasnije, taman posle Jelenine mature, on ranjen u jednoj policijskoj akciji.

Oporavljao se mesecima u bolnici i kod kuće. Penzionisali su ga, iako je imao malo godina života za penziju.

Sanja je odmah posle srednje škole počela da radi. Nije dozvolila ocu da radi kao noćni čuvar.

  • Tvoja penzija i moja plata, dovoljno za nas.
  • Jelena dušo, treba da izlaziš, da se družiš, nađeš dečka, imaš porodicu. Sa suzama u očima je posmatrao svoju veliku, odraslu, pametnu kćerku.
  • Nema veze, biće i toga.

*****

Jelena se nije udala. Društvo nije imalo razumevanje za njene obaveze u kući. A ni ocu više nisu dolazile bivše kolege.

 

Zaboravljeni od svih, živeli su nekim svojim tihim životom koga ništa nije remetilo.

U dubini srca ocu je bilo žao što je Jelena sama. A ona je opet ponavljala da je zadovoljna svojim životom.

****

Mnogo godina kasnije, Jelena je stavljala cveće na očev grob. Izabrala sam ovakav način života, sada je kasno za neke nove početke. Ne kajem se.

Zaboravljena od svih sama je pila kafu, sama gledala televiziju, sama se vraćala sa posla.

2 thoughts on “Zaboravljena

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.