Zaboravi, molim te…

Zaboravi me. Zaboravi moje ime, i moj broj telefona. Zaboravi da postojim i nemoj me više nikada tražiti.

I ako se sretnemo nekada, neću se javiti. Za mene si potpuni stranac. To si oduvek i bio. Kao dete sam slagala priče iz tvog života, kao kockice. Jedan deo mi je uvek nedostajao.

Sada sam ga pronašla. Deo je ružan. Nasilan, zao. Ne dopada mi se.

I zato te zaboravljam i molim da me zaboraviš.

I kada slušaš muziku u zvezdanoj noći, zaboravi pesme koje sam volela. I knjige i filmove čije sam citate napamet znala.

Sve zaboravi…i nestani…

5 thoughts on “Zaboravi, molim te…

  1. Čini mi se da je čest slučaj da deo koji nam nedostaje od nekoga, „nedostaje iz dobre namere“, drugim rečima – bolje što nedostaje. Ovo, naravno, ako volimo da sačuvamo lepu sliku o nekome, da je stavimo ispred realne. Što nije greh – naprotiv, ponekad leči. Tebi, naravno, želim sve najlepše što se nekome može poželeti. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.