Zaboravi me, drugi deo

Te noći sam više puta obilazila pacijente. Uglavnom su svi spavali ali bilo je onih i koje je mučila nesanica. Jedan od njih je bio Dejan.

“ Imate li malo vremena da razgovaramo?“ upitao me je dok sam ulazila u dvojku.

“ Naravno Dejane, kako ste?

“ Od vaših lekova koje mi dajete preko infuzije, nemam bolove. Kada će biti operacija kuka? „

“ Na programu ste za dva dana. Morate malo da se stabilizujete. E, da, vaš otac je dolazio i zvao. Sutra vam dolazi u posetu. “ Izgovorila sam sve u jednom dahu.

“ Dobro, hvala. Razmišljao sam da li će doći jer smo u svađi. Znate, od kako je majka u Švajcarskoj on je jako nervozan. Ne znam što nije otišao sa njom. Ja ionako imam svoj stan i živim sam.“

“ Tek kasnije sam saznala da ste pisac. Oprostite mi što sam ovako radoznala, ali koliko dugo pišete? „

“ Vi to radite intervju sa mnom? nasmejao se. Pišem od svoje tridesete, znači petnaest godina. Kao profi. Opet se nasmejao.

“ Godinu dana sam starija od vas.“

“ Onda ne moramo da persiramo jedno drugome.“

Morala sam da ponovo obiđem pacijente. To sam mu i rekla. Pitao je da li ću se vratiti, i obećala sam da hoću.

Ostatak noći mi je proleteo. Sa Dejanom sam razgovarala o knjigama, filmovima, muzici.Kada mi je rekao da nema devojku prećutala sam. Nisam mu rekla da sam nedavno izašla iz jedne loše veze.

Kroz dva dana Dejan je operisan. Nije mogao da ustane zbog slomljene ruke kada su prošla još dva dana. Osećao se dobro i meni je bilo drago.

Radila sam drugu smenu kada mi je rekao nešto što je izmenilo moj život.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.