Žabac

 

 

Proleće, početak devedesetih. U vazduhu se nije još osećao miris nadolazećih promena i ratova. Osećao se miris tek procvalog cveća, čuo se žamor srećnih ljudi koji šetaju najvećom ulicom te opštine.

Mirjana je s vremena na vreme gledala kroz prozor, pošto je sedela u klupi do prozora. U svesci je na zadnjim stranicama crtala srca, jedno, dva, tri, pa jedno probodeno strelom. Sanjarila je.

Odjednom se trgla kada je čula glas profesora filozofije

“ O Kantu ćemo učiti sledećeg časa“. Čula je i zvono za kraj časa i videla da se svi pakuju da idu kući. Njoj se nekako nije izlazilo iz učionice.

Tetkica je zamolila da izađe. Mora da čisti učionicu, petak je, i da ranije ode kući.

U školskom dvorištu nije bilo nikoga sem Sime, njenog druga iz učionice.

“ Tebe čekam, hajdemo u „Medu“ na piće.“

“ Dobro, idemo, ali šta se desilo? „

Sima je ćutao.

Tek kada im je stigla tura vinjak kole, Sima je rekao:

“ Žabac je ubijen. Žao mi je Mirjana..“

Mirjana je prebledela i onda počela da vrišti. Nije mogla da se smiri.

 

Žabac je bio dete razvedenih roditelja. Otac se odselio u Nemačku i tamo zasnovao porodicu i zaboravio je sina i bivšu ženu. Majka, krojačica, i pored rada u fabrici i pored rada privatno, jedva je uspevala da pokrije sve račune za malu, trošnu kuću u kojoj su živeli, i jedva je kupovala hranu. Živeli su baš teško.

Žabac je napustio školu u trećem razredu gimnazije. Više nisu imali novca za knjige, nove farmerke, trenerke..patike, za sveske..

Počeo je da krade. Iz samoposluga. Donosio je kući Fruktalove sokove, Vegetu, čajnu kobasicu, Eva sardine.

Majka je znala šta on radi, plakala je, molila ga da stane, da nije dobro da krade..Ali, Žabac je nastavljao.

Nije obijao trafike, ali je od prodavaca u trafici krao cigarete za majku i njega. Brzo je trčao i nikada ga nisu uhvatili.

Mirjanu je upoznao u „Medi“. Sedeo je sa Simom koga je poznavao iz naselja i pili su Koka-Kolu, kada je u kafić ušla plavokosa, tiha i krhka devojka. Mirjana. Bili su u početku drugovi, ali su se kasnije smuvali.

Šetali su Kališom, ljubili se na klupi, išli su na Košutnjak, smejali se na Avali. Jednom je doveo kući, da upozna njegovu majku. Tom prilikom je Mirjana donela 200 grama kafe i neku bombonjeru. Svojom dobrotom je osvojila Žapčevu majku.

Ona je krišom zvala Mirjanu i molila je da utiče na Žapca, da više ne krade. I Žabac je stvarno prestao da krade i zaposlio se kao taksista. Od drugara je pozajmio pare za neki krš, i učlanio se u Udruženje..

Planirali su da se venčaju, kad Mirjana završi gimnaziju tog leta. Žabac je bio tri godine stariji od nje i bili su lep par.

Sada, kada je radio, izvodio je i na piće i na palačinke i vodio je u novu piceriju tek otvorenu na njenom kraju.

Bili su srećni.

****

Mirjana nije mogla da se smiri dok je slušala opelo.

“ I primi raba Tvojega Božidara…“

Mnogi su se trgli, jer malo je ko znao Žapca po imenu.

Sima je bio uz Žapčevu majku i njegovi roditelji su pomogli da se spremi daća.

***

Posle nedelju dana stigao je zvanični policijski izveštaj: Ubijen slučajno kada je  izašao iz automobila do obližnje trafike. Našao se na meti dve kriminalne grupe. Hitnu pomoć i policiju pozvao je radnik iz firme koja se nalazila do trafike.

****

Mirjana se nikada nije udala. Obilazila je i pomagala Žapčevoj majci dok ova nije umrla posle jakog srčanog udara.

Danas Mirjana ide na groblje, pali sveće a na mestu gde je Žabac ubijen ostavi poneki cvet.

2 thoughts on “Žabac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.