Za sve su krive šerpe!

Kijam, kašljem, na oči ne vidim, ali ovu priču moram da pripovedim.

Pre nekih šest meseci trgovinski lanac Maksi vernim potrošačima čiji račun pređe petsto dinara, davao markicu za posuđe „Metalac“.

Skupismo maman i ja sve markice, zalepismo, pragove raznoraznih Maksija obismo, ali šerpe ne videsmo.

I sve tako do pre neki dan. Zove me sister moja mlađa i uspaničenim glasom javlja „Stigle šerpe u Maksi na mom kraju, dolazite odmah“.

Već tada sam bila „rovita“ od vađenja zuba, i mučilo me grlo, ali ŠERPE STIGLE i ja morah da ih kupim.

I sve mi se činilo da je ona pedesetica spora, nikako da stigne na željenu destinaciju.

Nervozna kao da kupujem avion, a ne šerpe, uđoh sa mamom u Maksi. Sister za nama.

Dođe prva tura šerpi i mi ih smestimo u kolica.

“ Odoh ja na pauzu“ reče prodavačica. A nas tri plus još petnaestak „ljubitelja šerpi“ pogledasmo se i zavrtesmo glavama.

Sister se vrati na posao, a maman i ja napravismo plan. Čekamo dok ne stigne cela kolekcija. Naizmenično ćemo na puš pauzu.

Nema prodavačice, ja zapamtih cene sa četiri gondole i krenuh napolje. Nisam zakopčala jaknu! U Maksiju mi je bilo vrućina.

Posle se vratih, maman ode, ja opet obilazim gondole, i tako ukrug.

Vrati se maman i posla me da odmorim kod sister, da malo sednem jer sam kljakava sa nogama.

Ogrnuh jaknu i pređoh po onoj ladnoći nekih pedesetak metara do zgrade gde mi radi sister. Skinuh jaknu, tamo 50 stepeni, leto bre.

Taman guznuh Šveps, kad se javlja maman “ Stigao ostatak, dođi“.

Opet ja ne obukoh kao čovek onu toplu jaknu, kao brzo ću do Maksija.

Kupismo mi one šerpe koje su bile donete u taj Maksi, opet ja „polugola“ dođoh do sister. Kupismo tu još ponešto i ajd kući.

Raskomotih se u toplom domu mom, kad..đavo mi ne da mira- “ Zaboravismo ravijole da kupimo“.

Oblači se ponovo i sada odosmo pravo u naš Maksi. Kad tamo- šerpe! I nema gužve.

Kupismo još neke kojih nije bilo u onom Maksiju, kupismo, ovo, ono..platismo i vratismo se kući.

Skuvah kafu, zapalih cigaru i sa osećajem trijumfa zagledah se u šerpe. Ha, iskoristili smo skoro sve bonove i kupismo sve sem najmanje šerpe.

Ne prođe minut, dva, stiže mi poruka od banke. Stanje na kartici. Pobeleh ko zid.

Ali, nema veze, kupili smo šerpe.

Sutradan je mama kupila i ovu najmanju šerpu u našem obližnjem Maksiju.

****

Probudih se danas kasno. Kijam, kašljem, malaksala. Sa malo para na kartici. Za sve su krive šerpe!

Ne žalim..ne kukam. Samo iznosim činjenično stanje.

O tome kako će te šerpe stati gde im je mesto, neka brine mama.

Apćiha..odoh da legnem.

PS. Akcija traje do 11.01. Količine su ograničene. Kupite šerpe na vreme jer su i više nego duplo jeftinije u Maksiju. U prodavnicama „Metalca“ deru sa cenama.

Ilustracija preuzeta odavde

11 thoughts on “Za sve su krive šerpe!

  1. Ova priča me asocira na onaj crtać sa Duškom Dugouškom kad ga zeza gremlin na aerodromu. Konkretno mislim na scenu na početku u kojoj Duško čuka bombu čekićem, i u jednom trenutku se zapita šta to radi. Možda zvuči čudno, ali na to me podseća 🙂

  2. Еее, тако ти је то. Што каже стара пословица коју сам сад смислио: Због добре шерпе ваља и промрзнути и на хладну ветру прошетати. 🙂

  3. Labilna, biće sarme za NG, gde može NG da prođe bez sarme..ovog puta u novoj šerpi 🙂 ***
    Zelena, meni je ostalo samo ono lonče za kuvanje na pari da kupim i kompletna sam 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.