Za nekoga…

“ Tako to obično biva, kada se dugo sniva“, ovo su prve reči koje mi padaju na pamet kad pomislim na tebe, na mene, na nas.

Sam ti i sama ja. Ako, možda tako treba. Ti tamo pijuckaš rakijicu, a ja ovde likerčić i divota. I lepota. Mnogo smo srećni. Ma presrećni smo. Evo, sve plačem od sreće.

Prvo si hteo nešto. Onda nisi znao šta. Pa smo se poljubili jednog zimskog popodneva. Zatim smo se držali za ruke, kao deca.

Onda smo počeli da se igramo toplo-hladno igrice. I pričala sam ti da imam nekoga. I ti si našao neku. Ispovedali smo se jedno drugom.

Odjednom, nastupi tišina. Nema tebe, nema mene, nema nas, ne čuje se ni ptica glas.

Pređosmo na igru zvanu „daleko od očiju, i daleko od srca“. Hmm..da li smo mogli da izvadimo svoja srca? Da živimo tako bez srca? Jesmo-životarili smo.

Zatim smo bili malo srećni i malo tužni. Dugo smo snivali o sreći.

Ne, nije nam bilo suđeno. Ostadosmo u kontaktu. Kao prijatelji i to oni koji znače malo više.

Ali smo sami do bola SAMI! Možda srećni, sa znacima navoda.

Godine proleteše. Tu smo, gde smo. Na početku. Naša priča nikada nije imala kraj, niti će ga imati.

Hajde, drmni tu rakijicu i ja ću još jednu čašu likera.

Tako to obično biva kada se dugo sniva.

– i kada smo…slabići, zbunjeni klinci u telu odraslih ljudi.

***

Mogla je tako da priča od jutra do sutra. Ali, ponovila je samo još jednom ono “ tako to obično biva“ i sa smeškom na licu uronila je u san. Srećna što mu je čula glas i srećna što će ga uskoro opet videti.

7 thoughts on “Za nekoga…

  1. Da li je za ljubav potrebna hrabrost…ona se pita dok ponavlja tu rečenicu „tako to obično biva“…i šta da se radi kada je ljubav neuzvraćena 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.