Vrline i mane jedne Stanojke

– Milorade, Milorade, lepo ja kažem tebi „ćuti“ a ti zapeo i napeo „neka nam se vrati ćera“. Šta bre da se vrati? Je li nas pitala onda kad je došla trudna, maltene do zuba iz varoši i kad nam je rekla da se udaje? Jok more, nije pitala, već je samo obavestila i da je trudna i da se udaje.

– Aman Stanojka stani ako Boga znaš. Gde će ti duša?

– Šta ti meni stani, što da stanem?  Svadba beše u onom hotelu. Ja stavila najnoviju maramu, a prija me ispod oka gleda, pa misli „vid seljanke“. A ona je dama. Nafrakala se i nafrćkala onu kosetinu. A ja ko neka talibanka, zabrađena, u cicanoj suknji i beloj bluzi! A ti Milorade grešniče, obukao narodnu nošnju. Pa ko danas priznaje našu nošnju i tradiciju? Ko želi da živi u selu? Ko bre zna za naš seljački znoj i muku kad godina nije plodna? Ajde beži, prošla svadba i šta dalje..Oće oni golupčići da žive u varoši. I kolko su tamo ostali? Dok se beba nije rodila! I sad gospođi priji smeta dečiji plač. Jok more, nego nema sada vremena da nafraćka kosu, zato ih tera. I ja da ti kažem

– Bre Stanojka, gde se gasiš? Zar da se potucaju po tuđim kućama i leba da nemaju, a ovde puna, domaćinska kuća.

– E, lepo je meni govorila moja majka. Ne udaj se dete za Milorada, taj je mekušac i šonja a ja..blesava pa se zacopala. A i oni, i otac i majka videše ovde punu avliju. Nego, da se ja vratim na njih. Šta sada Milorade? Šta sada? Primiti ih ovde ili pustiti da žive u varoši ko podstanari?

– Ženo ja rekoh svoje.

– Ma, ti si nedokazan. Idem da zapržim pasulj a ti baci pogled ima li čeljad u oborima rane, pa ćemo uz kafu da nastavimo.

I ode Milorad u avliju, životinje da napoji i nahrani, a Stanojka se vrati spremanju pasulja.

****

U kuhinji, Stanojka poče da plače. “ Misli moj Milorad da sam ja nadžak baba. Ko će da voli to žgepče više od mene? Pa, prvo mi je unuče. I ne zna Milorad da noćima u potaji plačem. Krijem suze jer bi se smejao džukela matora. Boli mene što ćerka nije lepo došla i poverila mi se o svemu. I da smo svadbu pravili ovde, pa da traje tri dana i tri noći. Ceo bi obor zaklali. I onog našeg pevca za supu. I kod Mare bismo uzeli još kokošaka jer je malo ovih u avliji za toliki narod. A ćerka, ko da se orodila od nas. Kako srce da ne zaboli? E moja rano, rano neprebolna. Onaj tamo u tuđem svetu i ne zove i ne pita roditelje kako su. I sada ćerka, nož mi je u srce zabila zbog tog hotela.

Ma, ja ću uz kafu reći Miloradu da ih zove. Nije brate red da se potucaju pored ovolike kućerine. A to što ja lajem na Milorada, pa moram. Sinoć se kasno vratio iz kafane i danas ga boli glava. E, neka ga boli i zbog mene!

4 thoughts on “Vrline i mane jedne Stanojke

  1. Eh, i oni igraju neke igre, eto… A šta je falilo lepo da mu kaže šta stvarno misli i oseća?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.