Večiti pesimisti i večiti optimisti

Optimizam i pesimizam su dva različita pogleda na svet. Neki ljudi su optimisti i nikad ne menjaju svoje stavove. Drugi su
opet pesimisti i čvrsto stoje pri svojim stavovima ne želeći nikada da pomisle da svet nije baš tako crn.

Ljudi idu iz krajnosti u krajnost. Bez obzira na sve životne okolnosti oni su večiti optimisti i večiti pesimisti.

To nije dobro. Svet nije ni sasvim crn, a ni sasvim beo. Ne možemo uvek da budemo tužni i nesrećni i da kukamo zbog svojih problema, niti da budemo optimisti i stalno nasmejani i srećni. To je nemoguće.

I oni koji dugo tuguju, treba da znaju da posle loših dolaze bolji dani. Isto važi i za drugu krajnost. Oni najsrećniji, večiti  optimisti nekada u životu dožive bol. Kada im se tako nešto desi oni ga nespremno dočekuju. Neki vremenom postanu pesimisti, a neki drugi se trude da sakriju taj bol duboko u sebi i nastavljaju da žive kao optimisti.

Pesimisti realnije gledaju na život, tako kažu neka istraživanja. To ne važi za optimiste.

Neko će pomisliti kako mogu o svemu ovome da pišem, kada je većina ljudi na ovim prostorom puna pesimizma?

Da, loše živimo, imamo niz problema, sve prave vrednosti su nestale a njih su zamenile laž, nepoštenje i ostale negativne osobine.

Ipak, treba tražiti bar tračak Sunca u mraku. Nije baš sve crno. U životu nam se i pored svega događaju lepe stvari, iako su one retke u današnje vreme.

Sa druge strane, postoje oni koji žele stalno da budu pozitivni, uprkos svim lošim stvarima koje se dešavaju oko njih.

Sve je više „životnih trenera“ koji savetuju ljude kako da budu srećni, uspešni, i da se bore sa problemima.

Nemam ništa protiv tih ljudi, ali smatram da oni čine loše ljudima koji imaju prave psihičke probleme. Takvim ljudima oni oduzimaju vreme i novac, i time ugrožavaju njihovo zdravlje. Kasnije stižu do pravih stručnih lica i lečenje od depresije ili ankcioznosti ili nekih težih poremećaja traje duže.

Ne možemo uvek da budemo raspoloženi, i to je normalno. Sasvim prirodno. Besmisleno je i da kukamo nad svojim problemima i ne pokušavajući da ih rešimo pod parolom da smo pesimisti i depresivni i da to tako mora da bude.

Ne mora da bude. Svako je kovač svoje sreće, kaže jedna narodna poslovica.

Takođe treba prihvatiti da život donosi oluje, da moramo da se izborimo sa njima i da znamo da one ne traju večno.

A oni kojima je sve lepo i koji su srećni treba da nauče da u životu nije sve lepo i ružičasto i treba da prihvate i takve dane znajući da ih ponovo čeka sreća.

A šta je zapravo sreća? Ona je skup lepih stvari koje nam se dešavaju u životu.

Neću dublje da analiziram večite optimiste i večite pesimiste. O ovoj temi sam razmišljala jer se na jednom forumu povela diskusija o tome. Eto, forumi me baš inspirišu 🙂

Budite srećni i dobro raspoloženi, ali i spremni na životne oluje. Izborićete se sa njima. To je život.

Večiti pesimisti, nije sve baš tako crno..pokušajte malo da promenite ugao posmatranja stvari. Naučite da se radujete sitnicama.

Sitnice čine život.

2 thoughts on “Večiti pesimisti i večiti optimisti

  1. Kao i za sve u životu, treba naći pravu meru. I ona nije za sve ista. Možda s godinama gubimo malo od pozitivnog pogleda na ono što nam se dešava i svet oko nas, ali ja radije ipak biram optimizam

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.