Utisci posle čitanja Blizanačke trilogije Agote Kristof

Agota Kristof, švajcarska književnica mađarskog porekla, dobitnica je više književnih nagrada. Najznačajnije su: italijanska nagrada „Alberto Moravija“, švajcarska nagrada „Gotfrid Keler“, austrijska nagrada “ Fridrih Šiler“ i mađarska državna nagrada “ Košut“. Pisala je poeziju, prozu i drame.

Izdavačke kuće „Dereta“ i „Kontrast“ objedinile su tri romana Agote Kristof : Veliku svesku, Dokaz i Treću laž u jednu celinu Blizanačku trilogiju.

Sva tri romana prate život Lukasa i Klausa, braće blizanaca, koje je život surovo razdvojio.

U prvom romanu „Velika sveska “ Agota Kristof nas upoznaje sa dvojicom dečaka koje majka iz velikog grada dovodi kod bake u manji grad. Rat je, i u velikom neimenovanom gradu vlada glad. Majka je prinuđena da ih ostavi kod svoje majke, sa kojom godinama nije u dobrim odnosima.

Bajkovita priča o preplitanju dobra i zla prikazuje nam svu okrutnost ovog sveta. Baka je hladna žena, neosećajna i nije omiljena u tom malom gradu u kome je zovu Veštica. Živi u kući blizu granice.

Lukas i Klaus rade vežbe preživljavanja-šibaju jedan drugoga, ćute, glume da je jedan od njih slep a drugi nem…

Pomažu baki u poslovima, upoznaju okolinu-devojčicu koja krade i prosi, sveštenika za koga devojčica tvrdi da ju je silovao, i još čitavu plejadu likova.
Većina tih likova su negativci, skloni porocima. U takvim uslovima dečaci postaju hladni, ravnodušni prema svemu, na momente zli. Sve šta im se dešava zapisuju u jednu veliku svesku. To je njihov zajednički dnevnik.

Ubrzo posle bakine smrti oni se razdvajaju. Klaus prelazi granicu, Lukas ostaje da živi u bakinoj kući. Kraj ovog dela je neočekivan, ostavlja čitaoca u šoku.

Drugi deo „Dokaz“ je priča o Lukasu, bratu koji je ostao da živi u bakinoj kući. Prve dane bez svog brata on provodi u depresiji. Iz depresije ga izvlači Josip, čovek koji od njega kupuje voće i povrće iz bašte i zatim ga preprodaje na pijaci.

Lukas prima u kuću Jasminu, devojku koja je posle incesta dobila sina. Lukas postaje „otac“ tom dečaku. Upoznajemo i čoveka sa kojim Lukas ima neobičan odnos. Saznajemo da se zabavlja sa starijom ženom, bibliotekarkom. Sa sveštenikom iz prvog romana Lukas postaje blizak. Sveštenik u njemu gleda sina.

U ovom drugom romanu postavlja se pitanje da li je drugi brat uopšte postojao ili je on samo plod Lukasove mašte.

„Treća laž“ finale priče o Lukasu i Klausu, na svom početku zbunjuje čitaoca. Mešaju se stvarnost i fikcija. Priča ispričana iz ugla Klausa, pesnika, štampara u penziji, koji živi sa starom majkom otkriva nam tragičnu sudbinu jedne, pre rata, mirne i srećne porodice. Tu sreću nije poremetio sam rat, već preljuba oca porodice.

Kao i u prethodna dva romana, Agota Kristof jednostavnim i kratkim rečenicama opisuje ljudske mane, grehove, surovost života.

„Blizanačka trilogija“ se čita brzo, ali posle čitanja ostaje još dugo u sećanju. Autorka trilogije piše o ratu, o ljudskim sudbinama, potrazi za sopstvenim identitetom, usamljenosti.

Ona ne poznaje, tačnije ne priznaje predrasude i piše o incestu, homoseksualnosti, preljubi. Blizanačka trilogija i zbog ove tematike spada u red ozbiljnih, „teških“ romana koje ipak treba pročitati kako bismo što bolje razumeli svet oko sebe i svu njegovu različitost.

Fotografija preuzeta odavde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.