Utisci jednog utorka

Šta me sve noćas čini tužnom?

U dvorištu osnovne škole u Kaluđerici, upucan je šesnaestogodišnji dečak. Preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu.

Greškom ili ne, izgubljen je jedan mladi život. Kažu da je bio dobar sin, učenik, drug..prijatelji su mu posvetili stranicu na Fejsbuku i tako će živeti večno. Večno žive svi oni koji nisu zaboravljeni. Ovaj dečak neće biti zaboravljen.

Uznemirava  me i plaši porast nasilja. Tužna sam kada mladi umiru. Oni nemaju priliku da otkriju sve lepe i ružne strane života jer su prerano otišli među anđele.

****

Preminuo je stari političar. Bio je potpredsednik bivše Vlade Srbije. Nijedan političar nije javno izjavio saučešće. A na Fejsbuku sprdnja sa mrtvim čovekom. Vicevi i smešne fotografije.

Mi nismo normalno društvo. Ma šta o njemu mislili kao o političaru, on sada to više nije. Umro je ČOVEK i žalosno je kada se neko sprda sa tim.

I ovo me čini tužnom, ali osećam i bes zbog toga.

****

Bezobrazluci nvo se nastavljaju. Jedna od tih nvo ( namerno pišem malim slovima) traži od RRA da ukine emisiju „Ćirilica“ zbog gostovanja Ivana Ivanovića iz Pokreta „Naši“ u njoj.

Sa druge strane aktivisti nvo, na Fejsbuk profilima pljuju SPC, Patrijarha Srpskog, ismevaju Vaskrs.

Pitam se – DOKLE?

Postoji li mrvica nade da postanemo normalno društvo? Postoji li želja da se vrate tradicionalne vrednosti društva i porodice?

Gde je granica tolerancije?

***

Sve ovo me čini jako tužnom. Kao pojedinac ne mogu da menjam društvo, društvene vrednosti, porodične vrednosti.

Mogu samo kroz ovo pisanje da izrazim svoju tugu, bunt, nezadovoljstvo..

Možda je i to korisno…

7 thoughts on “Utisci jednog utorka

  1. Ne mislim da smo kao pojedinci nemoćni- problem je što se fokusiramo na globalne probleme velikih razmera na koje stvarno kao pojedinci ne možemo uticati (ako se ne udružimo). Ako pogledaš mikro svet oko sebe, verujem da možeš naći stvari na koje ćeš uticati pozitivno jer očito imaš dobre granice oko onoga šta jeste dobro a šta nije :-).
    E sad, kad sediš noću i pobrojavaš stvari zbog kojih si tužna, sumnjam da ćeš mnog šta promeniti jer ubijaš sopstvenu energiju.
    Nedavno sam otpratila predavanje o uspehu i sreći. Kažu da su za 21 dan postigli fenomenalne rezultate, a pritom- nisu radili ama baš ništa što može da nas ugrozi ako probamo!
    Pa evo, ako te neću smarati, saveti su ovi:
    -svakodnevno se zahvali za 3 stvari koje su ti ulepšale dan, ako imaš priliku zapiši ih na vidljivo mesto (može i na frižider .-) )
    – svakodnevno uradi jedno dobro delo (makar pošalji poruku prijatelju sa nekom pozitivnom sadržinom, lepom slikom)
    -meditiraj (ako to ne praktikuješ, sedi i 5-10 minuta diši ujednačeno i duboko)

    Hajde, pa da zajedno ovaj svet učinimo lepšim mestom – srećan nam dan planete Zemlje 🙂

  2. rado, draga, uzaludno je tugovati nad onim što ne možemo da menjamo.
    Možemo samo sebe da menjamo i svoj pogled na svet.
    Zaista, u nekim stvarima teško je videti bilo šta lepo, ali zato ima stvari koje nam se nameću svojom lepotom, a mi ih ne vidimo, fokusirani na one tužne.
    Pomazi svoju macu, zagrli mamu, pogledaj neku komediju, i zahvali se za to što imaš.
    Ja to vežbam svaki dan.
    Ne mogu se pohvaliti da mi naročito uspeva, ali ne odustajem.

  3. bas „teski“ utisci. ja se nekako nosim mislju da nikako i nikada mi necemo da postanemo „normalno“ drustvo, jer mi kao nacija nismo ni nevaspitani, niti nekultivisani, niti sta-ja-znam, aznas na sta mislim, samo smo svesno ili nesvesno na svom nekmo putu kroz vreme sve to ostavili pitaj Boga gde, a uz put smo pokupili neke „postapalice“ koje ispostavilo se i nisu tako produktivne i ne „rade za nas“, u suprotnom bi ti utisak verovatno bio drugaciji… tragedije i nesrece, jbg, bilo je i bice, na zalost, to je sastvani deo zivota… eto to je moj neki utisak. Mozda gresim, ne znam, nisam pametan.

  4. Tangolina, trudim se da budem pozitivna, međutim ovo ubistvo dečaka je prejako uticalo na mene. Imam sestrića koji je godinu dana mlađi od ovog dečaka i brinem..subjektivna sam i ranjiva kada čujem za tragediju koju dožive deca.
    Neno, imam ja macu i obožavam je, i gledam komedije na TV-u, ali od stvarnosti ne bežim.
    Dule, razumem šta želiš da kažeš.
    Dragi moji, ukazujem na probleme društva u nadi da ćemo se pokrenuti..Sve dok gledamo sebe i trudimo se da budemo srećni, ovo društvo će ostati takvo, kakvo je.
    Da, „mene sve rane mog naroda bole“ i želim da nešto menjam. Dvadeset i više godina nešto menjam, nisam pasivni posmatrač. Ne mogu to da budem ni sada. Nadam se da me razumete.

  5. “ Tangolina, trudim se da budem pozitivna, međutim ovo ubistvo dečaka je prejako uticalo na mene. Imam sestrića koji je godinu dana mlađi od ovog dečaka i brinem..subjektivna sam i ranjiva kada čujem za tragediju koju dožive deca. “

    Rado, kao majka dece različitog pola i uzrasta, mogu ti reći da ovakvi strahovi ništa lepo ne mogu doneti, ni nama ni toj deci za koju brinemo. Brige i ti najlošiji scenariji koji se odigravaju u našim glavama su često preterani, pogotovo ako smo sa decom izgradili dobar odnos i usmerili ih na pravi put…

    Ne znam šta bih pametnije rekla nakon ovoga što je Tangolina napisala. Ne dozvoli da tuguješ zbog stvari na koje ti nisi mogla uticati i okreni se lepoti onoga što je tu, kraj tebe, verujem da će pomoći da se osećaš bolje 🙂

  6. Draga Rado,
    izvini ako sam unela previše optimizma i ostavila utisak bezdušne osobe koja ne haje za smrt jednog deteta. Ne želim da se pravdam, niti mislim da su ostali koji su ti komentarisali u tom pravcu bezdušni i neosetljivi na patnje drugih. Svi imamo ili poznajemo decu godinu ili pet mlađu ili stariju- i svejedno je da li je imao 6,16 ili 26. Teško je i čuti takvu vest.
    Moj kometar, ostavljen ranom zorom, nije ostavio utisak nekog koga čeka stvarni rad sa gomilom problema drugih ljudi, sa teškim uslovima rada i odisao je energijom koju sebi ulivam pre svakog odlaska na posao – o tim problemima ne slušam, pokušavam za njih da nađem rešenje.
    Zato i ne mislim da je beleženje i opažanje problema dovoljna akcija koju možemo da preduzmemo kao pojedinci. Na primer, u mom kraju grada otvorena su dva nova igrališta za malo stariju decu – skejt parkovi. I znaš šta se desilo? Smanjio se broj polomljenih igrališta i sprava po drugim igralištima.
    Verujem da za sve može da se nađe rešenje 😉
    Veliki pozdrav!

  7. Draga Tangolina,

    Ja sam radila sa strankama, i znam da sam ponekad bila i psiholog i slušalac i „rame za plakanje“ pored mog osnovnog posla. Nisam ni pomislila da si bezdušna. Nije bio takav ni komentar.
    Negde sam spomenula da ću nastaviti bavljenje politikom na lokalu. Ne zbog neke lične koristi, već zbog mogućnosti ostvarivanja ovakvih akcija – dala si primer skejt parkova.
    Ti ustisci o kojima sam pisala bili su prejaki, i znam da sam jako emotivno reagovala kada je u pitanju taj dečak. Tako sam isto reagovala i kada je umrla ona mala devojčica kojoj na vreme nije otkriven kancer..samo nisam pisala o tome.

    Danijela, hvala na komentaru, i na poseti blogu. Pogledajte i ostale tekstove, i tekst “ Još ovaj put“ i shvatićete zašto sam ankciozna i pomalo depresivna. To se vidi iz mojih tekstova i nije mi problem da to priznam..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.