Ulicom tuge

Šetam ja Mile ovom ulicom tuge. Šetam i razmišljam o tebi, o meni, o nama. Prolazim pored drvoreda i opalog lišća, zima je na pragu.

Ptilazim spomeniku i krstu, na njemu tvoje ime i godina rođenja i smrti, dodadoh ovog leta i svoje ime, i godinu rođenja, da decu manje košta kad ja umrem.

Brišem tvoju sliku i celivam je. Vadim iz cegera termos sa kafom, otvaram onaj papir u kome je umotano cveće.  Donosim flašu vode i perem spomenik. Na njega stavljam termos, kutiju kolača i šećera u kocke, rakiju i neki žuti sok. Deca rade, nisu mogli da dođu. Neka, nije meni teško da dođem prevozom do ove ulice tuge. Danas bi bio tvoj rođendan, dobro je što sam ovde.

Stana, pogurena starica, sa crnom maramom na glavi, već skoro iznošenim kaputom i u toplim čizmama, stajala je kraj groba svoga muža i pričala..kao da priča sa njim.

****

Tih ranih pedesetih godina prošlog veka upoznali su se u banji. Ona je u banju došla sa bolesnom tetkom, a on na oporavak, posle povrede noge koju je imao na poslu. Oboje su tada bili mladi i lepi i upoznavanje je teklo spontano, ona se nije stidela iako je poticala iz manje sredine.

Imala je dugu crnu kosu, pravila je nekad punđu a češće je vezivala u rep i stavljala mašnu. Lepo se oblačila jer joj je majka bila šnajderka. Otac paor. Imala je još dva brata i dve sestre. Svi su bili stariji od nje, i već su osnovali svoje porodice.

Mile je bio visok, imao je divne plave oči i crnu kosu. Radio je u jednoj ambasadi kao vozač. Nogu je povredio dok je pokušavao da popravi nešto oko automobila. Oblačio se elegantno. Njegovi su bili u partizanima. Tako je preko Partije i dobio posao. On je bio mlad dok je trajao rat i čuvala ga je baba, očeva majka. Nije otišao na Sremski front, i umesto toga je pohađao saobraćajnu školu.

Poticao je iz stare beogradske trgovačke porodice, i svi rođaci su  posle rata imali probleme. Njegovi roditelji nisu jer su bili pravilno „orijentisani“.

Šetali su on i Stana po banji, polako je odbacio štake i šetao je sa štapom. Vodio je na kabezu i šampite. Ona se poverila tetki da je upoznala momka, a kako joj je tetka bila profesor književnosti, i modernih shvatanja, prihvatila je tu vezu. Išla je i dva puta sa njima na večeru.

Oboje su bili srećni te tri nedelje, a kada se približio njen odlazak kući, ona je promenila raspoloženje.

  • Neće me dati za tebe Mile, neće, videćeš.
  • Da li zbog toga što su moji komunisti, a tvoji monarhisti?
  • I zbog toga i zbog …

Nije završila rečenicu dok je sa tetkom ulazila u voz. Kako je mogla da mu kaže da je već obećana Stevanu, geodeti?

Plašila se povratka u roditeljski dom. Miletu je obećala da će ga pozvati, čim bude razgovarala sa roditeljima.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.