U susret Svetskom danu zdravlja

Sutra se u svetu a i kod nas obeležava Svetski dan zdravlja. Neću kopirati članke na koje sam naišla na internetu. Ne volim copy paste varijante tekstova.
Suvoparne cifre su jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo.

Naša stvarnost je ruinirana bolnica za Infektivne bolesti u kojoj se leče oboleli od AIDS-a i drugih teških bolesti.

Naša stvarnost su i siromašni obroci koje dobijaju žene u porodilištima i deca na dečijim bolničkim odeljenjima.

I tamo gde je vlast „renovirala“ bolnice ništa nije bolje. U kupatilima na ortopediji Banjica postoje kade umesto tuš kabina.
Ležala sam tamo i bila zapanjena načinom kako su renovirali to neuroortopedsko dečije odeljenje. Ništa nisu bolji ni obroci koji se tamo dobijaju.

Kada već pišem o hrani, važno je da spomenem da su bolnički obroci najbolji na VMA.

U Srbiji, zemlji na brdovitom Balkanu, lekari i ostali stručni kadar odlaze iz bolnica i ostalih zdravstvenih ustanova. Ovde su nedovoljno plaćeni i nemaju uslove za rad.

Naša zemlja spada u red zemalja sa najvećim brojem smrtnosti kada su u pitanju srčane i kardiovaskularne bolesti, kao i maligna oboljenja. Nije zanemarljiv ni broj onih koji godišnje izvrše samoubistvo ili počine zločine zbog nelečenih psihijatrijskih poremećaja.

Vlast koja je nemarna kada je zdravlje nacije u pitanju menja se na izborima, ili nekim drugim demokratskim putem. A šta je sa narodom? Narod ne možemo promeniti ali svest naroda može se promeniti.

Visoka je stopa mortaliteta kada su maligna oboljenja u pitanju jer se kasno dolazi kod lekara, onda kada je bolest već uznapredovala.

Lekovi koje piju srčani bolesnici uglavnom se doplaćuju, a isto važi i za lekove koje prepisuju psihijatri.

Narod se plaši bolesti, a tu su i predrasude. Bolest se krije. Lečimo se kod kostolomaca, kod raznih bakica koje prave čudotvorne trave umesto da idemo kod pravih lekara.

Čuvena je izreka „Šta ću kod lekara, nešto će mi pronaći“. I umesto da se na vreme javimo kad osetimo tegobe, ćutimo, trpimo i pijemo čajeve ili nam kosti nameštaju gore spomenuti kostolomci.

Pravimo veću štetu nego korist.

Nisam protiv alternativne medicine, ali mislim da ne možemo samo na nju da se oslonimo.

Ljudi se plaše odlazaka kod lekara i zbog toga što znaju da su mnogi ugledni lekari otišli iz zemlje.

Kad sve ovo saberemo i oduzmemo može da se izvuče zaključak da su za sve crne statističke brojke krivi skoro u podjednakoj meri vlast i narod.

Ukoliko ovo pročita neko iz vlasti i opozicije mogu da poručim na samom kraju da obrate pažnju na stanje na Infektivnoj klinici. Decenijama nije ništa ulagano kada je ona u pitanju.

Poruka za čitaoce i čitateljke bloga je jasna: idite na preventivne preglede. Nemojte se stideti da potražite pomoć. Lečite se na vreme i nemojte započinjati lečenje kada je kasno za operaciju.

Ovo je bio moj skromni doprinos povodom Svetskog dana zdravlja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.