Tišina

Boli. Para uši. Smeta. Nervira. Samoća. Tišina.

Glumiš da je sve u redu, a zapravo ništa nije u redu. Boli te srce, boli te duša, a to su veći bolovi od onih običnih, što smetaju mnogima i često i tebi samoj.

Šta hoćeš od njega, kada znaš da je to unapred izgubljena igra? Šta hoćeš od njih kada i tamo znaš da više ne pripadaš?

A kome i gde pripadaš? Oni svi imaju svoje živote. U njima nema mesta za tebe. Sama si na ovom svetu. Bila i ostaćeš. Sama.

Svi su samo prolaznici u tvom životu. Stanovnika nema. Znaš da je sa njim nestao tvoj svet i zašto se trudiš, u tim godinama, da praviš neki novi svet?

Ludo si hrabra. Misliš da je to vrlina. Ka čemu stremiš? Ka njima..hajde odluči se. Koga zapravo voliš. Da li ih voliš ili samo poštuješ?
Ne laži. Rado bi završila negde sa jednim od te dvojice. Zašto? Ne mogu da ti pruže porodicu. Ne mogu da budu ono šta ti je značio neko. Zašto baš njih dvojica? Zašto ne on, ili onaj drugi? Mlađi su, znam. Bingo, pogođen odgovor.

Čudna si znaš. Kao ova tišina koju remeti jedino tvoje glasno kucanje.

Ne pripadaš nigde, pomiri se sa tim. I nemoj da se pretvoriš u Andrićevu gospođicu. To bi ti bio kraj.

Da li zapravo želiš kraj? Ni to ne znaš. Nećeš zapravo da priznaš. Još gore.

Zaboravi sve. I počni nešto..pokreni se. Možeš i sama, šta te briga za sve. Ne pripadaš nigde i to te zapravo boli. PRIZNAJ!

PRIZNAJEM.

9 thoughts on “Tišina

  1. Најтежи разговори су они које водимо са унутрашњим ЈА. Оно зна све о нама, немогуће је нешто сакрити од њега, а опет упорно покушавамо да га заварамо, скренемо на погрешан пут. А онда, на крају, признамо све…
    Свиђа ми се!

  2. Ja znam da ovo nisi ti. Ovo, samo, iz tebe govori bunt, kako bi ti pomogao da , ipak, ovo ne budeš ti.
    Već sutra biće onako kako želiš i tražiš od života.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.