Tišina i tuga

Dragi moj, najdraži prijatelju, brate moj, 

Danas ćutim. Tugujem. Mislim na tebe. Pre šesnaest godina, na današnji dan, otišao si i nikada se više nisi vratio. Ostavio si porodicu i nas koji smo te voleli. Da zauvek bolujemo.

Bio si mi najbolji prijatelj, voleo si me kao mlađu sestru koju nisi imao, a ja tebe kao starijeg brata koga nisam imala. Bio si moj drug. Moj zaštitnik, moj vitez koji je činio ovaj svet boljim nego što on zapravo jeste.

Sećanja se nižu. Lepa, vesela. Ona, ti, ja, smeh do suza, tvoj kobajagi uvređeni izraz lica. Tvoje gostovanje na televiziji.

Bezbroj puta izgovorene reči „Čuvaj se! „…i poslednji razgovor dva dana pre tragedije. Obećanje da ćemo se videti u nedelju, na večeri. Jedino obećanje koje nisi ispunio.

Tišina i tuga su danas moji pratioci. I bol koji nikada nije nestao.

Nedostaješ mi. Mnogo nedostaješ.

Uvek i zauvek misli na tebe tvoja prijateljica

Čekaj me..i ja ću doći..da ponovo budemo zajedno, da se smejemo, da ništa ne boli, čekaj me..tamo gde je sve mirnije i bolje.

Doviđenja, počivaj u miru, znaj da živiš u srcima svih nas koji smo te poznavali i voleli..

-Posvećeno mom Z –

4 thoughts on “Tišina i tuga

  1. Važno je da je neko tako divan bio deo tvog života… a da je šteta, šteta je… i ne treba takve ljude zaboravljati… svako ko je pročitao setio se nekog takvog iz sopstvenog života. Pokrenula si mnoga sećanja…

  2. „znaj da živiš u srcima svih nas koji smo te poznavali i voleli..“
    Upravo tako!
    On je živ sve dok ga se neko seća, naročito kada ga opisuje ovako lepim rečima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.