Tekst kao dopuna komentara o ravnopravnosti žena i muškaraca

Moj blog-Fejs prijatelj Peđa objavio je tekst o feminizmu, na dve-tri Fejs grupe koje su namenjene blogerima i razvila se opširna diskusija. Jedna anonimna čitateljka bila je i jako neprijatna.

Teme o muško-ženskim odnosima, o feminizmu i ravnopravnosti između muškaraca i žena uvek će izazvati brojne, različite komentare.  Muškarci obično razmišljaju na jedan, a žene na drugi način kada je ova tematika u pitanju.

Ja sam žena i nisam feminiskinja. Smatram da su se žene u prošlosti izborile za svoja prava, Ustavom utvrđena i da su u velikoj meri ravnopravne sa muškarcima.

Nikada nisam imala probleme na poslu zato što sam žensko. Nisam imala probleme ni kada je politika na lokalu u pitanju. Imala sam funkcije, bila sam svojevremeno i kandidat za opštinu i grad.

Mobingovala me je žena, a ne muškarac.

Neko je u komentarima na tekst koji sam linkovala spomenuo da žene teže dolaze do posla. U oglasima za poslove u kafićima i prodavnicama i pekarama uglavnom traže žene, odnosno mlade devojke. Pre bih rekla da tu postoji diskriminacija svih nas koji imamo 40 plus. Nebitno da li se radi o ženama ili o muškarcima.

Ne branim ja ovim tekstom ni Peđu, a ni ostale muškarce. Samo iznosim svoj stav za koji smatram da je ispravan.

Lepši pol je ravnopravan sa jačim polom. Rade i na sličnim ili istim poslovima. Pošteđene smo težih poslova, što je i logično. Imamo i svoj dan, osmi mart. Ja lično ga ne slavim jer smatram da ženi treba poklanjati pažnju tokom cele godine, ne samo taj jedan dan.

Kao što postoji ravnopravnost u javnom životu, isto tako mora da postoji i ravnopravnost u porodici. Mogu da zamenim sijalicu ili da izvršim neku sitnu popravku u kući, ali može i moj partner nekada da napravi palačinke, na primer. Sve je stvar kompromisa, razumevanja i pre svega i iznad svega – ljubavi.

6 thoughts on “Tekst kao dopuna komentara o ravnopravnosti žena i muškaraca

  1. „Imamo i svoj dan, osmi mart. Ja lično ga ne slavim jer smatram da ženi treba poklanjati pažnju tokom cele godine, ne samo taj jedan dan.

    Kao što postoji ravnopravnost u javnom životu, isto tako mora da postoji i ravnopravnost u porodici. Mogu da zamenim sijalicu ili da izvršim neku sitnu popravku u kući, ali može i moj partner nekada da napravi palačinke, na primer. Sve je stvar kompromisa, razumevanja i pre svega i iznad svega – ljubavi.“
    На Пеђином чланку нисам стигла да оставим коментар. Са твојим се у потпуности слажем. Нарочито са овим цитираним делом.

  2. Dobar tekst, ali bojim se, previše pojednostavljuje problem.
    Ni ja nisam diskriminisana u mom kolektivu, naprotiv, ali daleko od toga da je moja situacija pravilo. Žene i dalje imaju drastično manje plate od muškaraca u mnogim firmama, a rada isti posao. Uz to trpe razne probleme ukoliko odu na porodiljsko.Dešavalo mi se da me sagovornici tretiraju kao „lutkicu“, tim rečima, dok momke tretiraju kao sebi jednake. Feminizam nije problem, problem je to što moramo da tretiramo jedni druge kao ljude. A tu stereotipi i generalizacije nemaju šta da traže.

  3. Draga Rado, hvala ti što si podelila svoje dragoceno iskustvo i mišljenje, a da pritom nikog nisi nazvala frustriranim ni iskompleksiranim, što je čest argument u tekstovima ove tematike. 🙂
    Starosna diskriminacija je nažalost jako česta, i to je samo jedna od vrsta diskriminacije koje su zastupljene u ovom društvu. Samo, to što poslodavci pretežno traže devojke baš za poslove u pekarama i prodavnicama, nisam sigurna da je pozitivna okolnost za žene i da svedoči o tome da je ženama lako da nađu posao, već pre o uverenju da prosto te vrste posla priliče za žensko, a nema razloga da ih, kao što si i sama rekla, ne mogu obavljati i žene i muškarci. Razlozi iz kojih pojedini poslodavci traže upravo mlade devojke su vrlo neprofesionalni i niski, tako da nisam sigurna da to ženama ide u prilog. Takođe, znatno je manje žena na rukovodećim i visokim pozicijama, a mnogo više u prodavnicama i pekarama, što takođe nešto govori o položaju žena društvu. Na sreću, i to se polako menja, samo više zbog zakonski propisanih kvota koje moraju formalno da se poštuju nego zbog svesti da su i muškarci i žene za takve pozicije podjednako sposobni.
    Ravnopravnost je plemenit i dostižan cilj u koji duboko verujem, i do koga mi je, kao ozloglašenoj feminiskinji, jako stalo. Samo nažalost još uvek nije dostignut u svim sferama društva, kako između žena i muškaraca, tako ni po pitanju ugroženih manjinskih grupa u ovom društvu. Ljudi su različiti, ali to ne znači da ne treba da budu jednaki.
    Potpuno se slažem s tvojim gledištem na 8. mart. 🙂

  4. “Imamo i svoj dan, osmi mart. Ja lično ga ne slavim jer smatram da ženi treba poklanjati pažnju tokom cele godine, ne samo taj jedan dan.“

    Malo sam podeljen kad je ovaj stav u pitanju. Sa jedne strane se slažem – ne treba samo jedan dan da bude posvećen ženi već svaki. Ne vidim poentu u proslavi ovog praznika tako da se jedan dan muškarci ponašaju prema ženi samo taj jedan dan a preostalih 364/5 dana da je tuku, ponižavaju, vređaju, zlostavljaju – fizički, verbalno, psihološki, seksualno, ekonomski.

    Po meni, problem je u tome kako ovaj praznik doživljavamo. Mi ljudi smo skloni ka tome da pažnju posvećujemo formi a ne suštini. Zato tog jednog dana ženi poklonimo nešto, neku sitnicu zbog koje će se ona osećati prijatnije/bolje/lepše no ostatak godine.

    Zato treba da se usredsredimo na suštinu ovog praznika – realno sagledavanje položaja žene i muškarca u društvu. Ovaj dan treba da nas podseti na borbu žene za svoja prava. Taj prazik treba da nas podstakne da se setimo svega onoga što je dovelo do izjednačavanja muškaraca i žena u društvu; da nas podstakne na razmišljanje, sagledavanje situacije, problema itd. Ako prihvatimo stav koji je Rada iznela „ženi treba poklanjati pažnju tokom cele godine“, onda ispada da se praznik svodi na pažnju/nežnost/ljubaznost. Ne! Praznik ne treba svoditi na tu formu. Ne slažem se sa time da se prazniku daje jedna površna oznaka (Rado, ne kažem da si ti površna, daleko bilo! Ne napadam tebe već stav.). Slažem se da tokom cele godine treba ženi posvećivati dužnu pažnju – i to ne dovodim u pitanje. Govorim da poenta praznika nije ono kako ga svi doživljavaju već drugačija. Dublja, ako ćemo iskreno. Suštinska! A na nju svi zaboravljamo.

    Ako bismo rekli „ne slavim 8. mart jer je svaki dan dan žene“ (parafrazirano), to bi bilo isto kao reći „Ne slavim Međunarodni dan ljudskih prava jer sam ja svakog dana čovek i svakog dana imam pravo“. Nije poenta tog praznika slavljenje čoveka već podsećanje na borbu. Na sve ono što su ljudi morali da istrpe kako bi se izborili za svoja prava. Na sve žrtve koje su podnete. Na svu decu koja su ginula u rudnicima vadeći rude i radeći po 12h dnevno. Dakle, suština je da se kaže: „Tu smo gde jesmo zahvaljujući borbi. Duhu čoveka. I zar smemo sebi da dozvolimo da pljunemo na sve to? Smemo li preći preko naših predakata, njihovih žrtvi?“

    Možda sam bio previše opširan, ali pravnik sam pa mi je to u opisu posla. 😀

    Rado, još jednom, voleo bih da razumeš da ne napadam tebe već stav koji je prisutan kod velikog dela naše populacije (ženske i muške). Nadam se da razumeš… 🙂

    Isto složio bih se sa savesnom da mi je drago što si izbegavala kvalifikacije koje je dao autor inicijalnog teksta. Mislim da nije u redu da u ljudskoj komunikaciji koristimo takve pežorativne reči a još manje da tvrdimo da je neko isfrustriran i iskompleksiran.

    Pozdrav
    Peca

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.