Nedostaješ

Da li sam ti rekla da mi nedostaješ? Nisi! Sad znaš. Mnogo nedostaješ. Šta konkretno? Tvoj osmeh boje tuge. Tvoj glas prepun nežnosti, tako blag. Samo to:) Nedostaju mi naše kafe. Smeh. Onda tišina. Znam. Dobro, onda mi bar jednom dođi u san. Ma, ja ću doći na javi! Čekam te, znaš da čekati znam.

Razočaranje

Dođe tako vreme u kome sumiraš utiske o životu, porodici, ljudima koji te okružuju. Shvatiš da si razočaran u ljude. Ne u ljude u celini, već u pojedince. Njih ima malo, ili mnogo. Broj je nevažan. Pročitala sam jednu rečenicu sa kojom ne mogu da se složim. “ Da bi bio razočaran u ljude, treba… Pročitaj više »

Miško

Ne, nije se zvao Miško, ali za ovu priču njegovo pravo ime nije ni važno. Rodio se kao četvrto dete u siromašnoj porodici. Kuća u selu, u kome je živeo nije imala ni struju, ni vodu, tj kupatilo. Otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je imao deset godina. Majka se sama borila da… Pročitaj više »

Gorak život, drugi deo

“ Ana je imala šest meseci kada je Marko počeo iz dana u dan da dolazi kući pijan. Nalazila sam u početku opravdanje da mnogo radi a da beba plače kod kuće pa ne može da se odmori. Ali, kada je počeo da igra karte i da gubi, sva opravdanja su nestala. Bio je dužan… Pročitaj više »

Ono naše, što nekad bejaše

Da li su potrebne reči da bi se pokazala tuga? Zar nije dovoljna teskoba u grudima? Suza koja se krišom pojavi. Ne mogu da stegnem srce. Jače je od razuma. Pamtim tvoj osmeh, tvoje poljupce, tvoje sve. I ono naše što nekad bejaše.. Godine idu, prolaze, ja ostajem na peronu tuge. Čekam…dan koji će doći,… Pročitaj više »

Druga crtica, deda

Prvi put pišem ceo tekst posvećen mom dedi, maminom ocu. On i moj drugi deda, uvek su bili u senci svojih žena, jakih, veselih, po potrebi svađalački nastrojenih. Žargon za njih dve ima jedan opis, ali ja ga neću upotrebiti.