Sve se može promeniti, prvi deo

Mrak se lagano i sigurno spuštao nad selom. Vidosava je odavno pripremila večeru, malo sira, čvaraka i hleba, kako bi njen sin Mirko jeo kaloričnu hranu.
Da, znala je ona da to nije zdravo, pogotovo za večeru, ali Mirko je radio u rudniku i morao je da jede jaku hranu.

Mirko je imao dvadesetčetiri godine i kada mu je otac poginuo u rudniku, vratio se u selo da živi sa majkom. Zapostavio je studije ekonomije i rešio je da pomogne majci koja je, posle očeve smrti, imala malu porodičnu penziju.

Radio je on i u gradu i tako dopunjavao budžet za školovanje. Stipendija je bila nedovoljna, a roditelji nisu mogli da finansiraju studije.

Mirko je danima patio zbog tragedije koja je snašla njegovu i još desetak porodica u tom rudarskom selu. Onda je odlučio da se vrati i da počne nov život.

Jedino ga je ljubav prema majci zadržavala da ostane tu. Vremenom je uvideo koliko je posao u rudniku težak i često je želeo da se vrati u grad, da sa sobom povede i majku. Ali, ona je odbijala i pomisao da napusti kuću u kojoj je živela trideset godina.

Te večeri je Vidosava dugo čekala sina. Pokušavala je da šije nešto za komšinicu, ali oči su je izdavale. Jedna sijalica nije bila dovoljna. Zato je i šila po danu.

Zaspala je pred zoru, ne dočekavši sina.

Sutradan je šetala po selu, pitala da li se nešto desilo u rudniku i kada je čula da nije, odahnulo joj je. Međutim, i dalje je bila zabrinuta za sina. Nije znala gde je.

Mirko se vratio tek uveče. Mamuran od pića i bez para u džepu. Vidosava ništa nije pitala sina, samo mu je spremila krevet da legne.
Znala je da sa pijanim čovekom ne može da se razgovara. Zaspala je te noći sa glavoboljom.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.