Sve se može promeniti, drugi deo

Mirko je kasno ustao tog jutra. Nije otišao na posao. Ćutao je dok je doručkovao a ćutala je i Vidosava. Uz kafu je Mirko počeo razgovor.

“ Majko, juče sam bio očajan, mnogo sam pio. Izvini što ti nanosim bol. Ali, ja više ovako ne mogu. Plašim se da će me u rudniku stići očeva sudbina.“

“ Neće sine, neće. Mlad si i vidim ja da te danima nešto muči. Reci mi, sve se može promeniti.“

“ Šta se može promeniti majko? Ovde smo u selu, životarimo, ja živim u strahu od nesreće u rudniku, ti mučiš oči sa tim šivenjem pod sijalicom. Kakav nam je to život?“

“ Sine, šta bi ti menjao? Hoćemo ipak u grad, hoćeš da nastaviš studije. Spremna sam sve da učinim kako bi ti bio srećan. „

“ Mama, to želim. Ali da ne prodajemo ovu kuću. To je moja dedovina. To je tvoj dom. I, hvala ti što se žrtvuješ za mene.“

I tako su doneli odluku da se presele u obližnji grad u kome je Mirko ranije studirao.

*

Dva meseca kasnije preselili su se i našli jedan manji stan. Majka je nastavila da šije ali je u stanu imala bolje uslove.
Mirko je nastavio da studira i radio je na poslu koji je radio i pre- kao konobar u jednom kafiću. Novac je u gradu bio veći problem, ali živeli su skromno.

Jednog dana Mirko je u kafiću upoznao Jelenu, mirnu, tihu, lepuškastu. Bila je njegova vršnjakinja i u kafić je došla sa drugaricom.
Par meseci kasnije Mirko i Jelena su doneli odluku da se venčaju. Vidosava je bila presrećna.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.