Sve mane i vrline odrastanja

Već nekoliko dana razmišljam o Bubi i o njenom tekstu koji je vezan za malog anđelčića koga ona sa ljubavlju i predanošću odgaja. Nisam mama, ali sam tetka dva tinejdžera i to mi daje za pravo da iznesem svoje viđenje odrastanja mališana, i svih mana i vrlina koje prate to odrastanje. Roditelji nekada i greše u vaspitanju, ali te greške ispravljaju u hodu.

Dakle da počnem 🙂  Moj „mali patuljak“ je danas nervozan tinejdžer, hvata ga tek sada pubertet. „Malu princezu“ kako sam nekada zvala sestričinu odavno je uhvatio pubertet. A šta je bilo pre?

Razdoblje u kome se sada nalazi Bubin mali dečko je najlepše razdoblje i za decu i za roditelje. To je doba u kome se deci pruža ljubav i sva pažnja i u kome je dete najslađe.

Polaskom u vrtić dete se menja. Okolina u kojoj se nalazi, zajedno sa roditeljima, formira detetove stavove, ponašanje, razmišljanje. Možda se pitanja „Kako, gde, zašto“ roditeljima čine napornim, ali i to predškolsko doba je najbezbrižnije doba i za decu i roditelje. Današnji klinci ranije sazrevaju nego što je sazrevala moja generacija, ali to je apsolutno normalno.

Sestra i zet su izabrali vrtić umesto baka servisa, što je bilo dobro. Deca postaju socijalna bića, bore se za sebe, uče kako svet izgleda van bezbednosti kuće. U kontaktu su sa vršnjacima što je važno za njihovo sazrevanje. Mana su dečije bolesti koje se pokupe u vrtiću i dešava se da zbog toga roditelji ispisuju decu iz vrtića i onda na scenu stupa baka servis koji zna da razmazi decu, i da poništi ona pravila koja su postojala u vrtiću. „Moji“ klinci su išli sve vreme u obdanište i preboleli su sve dečije bolesti u tom uzrastu.

Kako godine lete, tako dete odrasta i vreme je za školu. Polazak u prvi razred osnovne škole je stresan kako za roditelje tako i za decu. Odvajanje od starog društva, sticanje navike da budu mirni 45 minuta koliko traje školski čas. Svest da moraju da uče i stiču nova znanja, nekoj deci se čine strašnim. Dete je gotovo formirana ličnost koja slobodno iskazuje svoju volju, svoje želje, brige, i pored toga što izreka kaže „od kolevka pa do groba, najlepše je đačko doba“ dete se u školi susreće sa nepravdom i sa mnogim stvarima kojih nije bilo u vrtiću. Deca znaju da budu surova i u školi se svi bore za svoje mesto, za svoj odnos prema učiteljici i kasnije nastavnicima i prema školi kao ustanovi koja ih obrazuje. Ipak, tu su i radosti zbog petica i prvih simpatija.

Na životnu scenu nastupaju zatim „magareće godine“ iliti pubertet. Pubertet teško pada i roditeljima i deci.

Menjaju se u fizičkom i emotivnom smislu. Devojčice za razliku od dečaka ranije ulaze u pubertet, ali to nije pravilo. Nastupaju problemi.

– Vrati se kući do 10. Ostavi mobilni uključen. Namesti mi mama frizuru! Daj mi još para, ovo je malo.

– S kim ideš na bazen? Da li je urađena lektira? Daj mi telefon roditelja tog dečaka kod koga večeras spavaš. „

Ovo su rečenice koje mogu da se čuju u svim porodicama koje imaju decu od deset, dvanaest, petnaest i malo više godina.

Sestrina deca su u pubertetu. „Princeza“ ima dvanaest a moj „mali patuljak“ petnaest godina. Imaju izlaz do deset uveče, u obavezi su da im je mobilni stalno uključen i mora da se zna s kim se druže.Sestrić ponekad prespava kod druga, i drug kod njega. I roditelji su se tokom vremena sprijateljili i druže se.

Dečak polazi u prvi razred srednje škole i upis je bio veoma stresan iako je odličan đak a upisao je željenu školu. Povučen je i nerado se poverava. Svoje probleme iznosi najčešće mojoj sestri, svojoj mami.

Devojčica se poverava najviše meni jer smatra da je roditelji ne shvataju. Bila sam u „njenoj koži“ i znam kako je to. Razgovaram sa sestrom i predočavam joj probleme ukoliko postoje.

Za razliku od brata, ona manje voli školu, više je zanimaju frizure i internet.

U principu su dobra deca, sestrić se svega plaši i znam da neće upasti u neko loše društvo, što za sestričinu ne smem da tvrdim.

Pubertet ima najviše mana i donosi mnogo briga i straha kada je u pitanju odrastanje dece. Dece..hm..to su već mali ljudi, fizički odrasli a psihički još nezreli i naivni.

Pročitala sam mnogo časopisa u kojima se piše o pubertetu, i najviše mi se dopada savet da roditelji treba da izgrade dobar odnos sa decom. Bez obzira što danas mnogi jure za parama i karijerom, sa decom treba što više razgovarati. Opasnosti vrebaju sa svih strana- droga koje ima u svakoj ulici, kladionice, tajno četovanje na Fejsbuku…

Ipak, i pored svih briga i problema, pravo je bogatstvo imati decu. Pubertet traje par godina, a kada deca krenu u srednju školu- drugi, treći razred već su svoji ljudi…mada za roditelje dete uvek ostaje dete, ma koliko godina imalo to „dete“.

Nadam se da ćemo diskutovati o ovoj temi. Mislim da je to potrebno, zbog svih vas koji imate decu. I čini mi se da sam na jedan nepristrasan, objektivan način prikazala šta čeka sve vas koji imate malu decu.

6 thoughts on “Sve mane i vrline odrastanja

  1. Znaš, iz ove pozicije gledano, a i nakon ovog teksta, kad sam do nedavno bila tetka, a sad i mamika, mogu samo da kažem da je divno imati sve te ljude koji su bliski i učestvuju u odrastanju deteta, nađu se i njemu i mami i tati i sjajna su „mreža“ čak i ako nisu nužno članovi porodice, već naprosto neko ko je blizak. Upravo da mu se nađemo kad treba i da izgradimo kvalitetan odnos sa njim, ono je što najviše želim da postignemo. Baš zato što se često i uplašim izazova koji nas čekaju.

  2. Imao sam jednog poznanika, novinar jedan, ne sećam se više imena, piše za jedan naš dnevni list. Kaže, dođem ja jednom tako kući, umijem se, obrijem i vidim – deca porasla.
    Tako brzo se smenjuju ti periodi da valjda ni za jedan nisam bio spreman, ali svaki smo proživeli i proživljavamo zajedno. I lepo je. Stvarno.
    Uzgred, dečije bolesti u vrtiću nisu mana. Imaju i one svoju svrhu. 🙂

    1. Slažem se da je bolje da dete što pre preboli dečije bolesti tipa šarlah, boginje i sl. jer u odraslom dobu to može da bude nezgodno..“Mana“ je po meni jer jedan od roditelja mora da bude na bolovanju..ako se to može nazvati manom..

  3. Mana odrastanja jeste sto covjek izgubi svoju „nevinost“, ne mislim na sex. nego nevinost razmisljanja, nevinost ponasanja.. kad si mlad tada si ko jagnje, a kada odrastes..postanes vuk. Ne zato sto ti to zelis, nego postanes vuk da bi prezivjela medju drugima..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.