Subota, sasvim običan dan

Nekada davno, u mom prošlom životu koga se uvek rado sećam, subota je bila dan koji smo provodili u mirnom ravničarskom selu, kod babe i dede. Tada bi se nešto uvek radilo, ili bismo šetali do centra, usput sretali rođake kojima smo obećavali da dolazimo na sok i kafu, popodne.

U mojoj kući, voždovačkoj, subotom je deda išao na pijacu. Kada bih dan provodila tu, subotom popodne bih išla u cirkus. Mama i baba bi pravile kolače za nedelju, a pre toga bi se spremala kuća, sređivalo dvorište.

Davno prošle godine. Ostale samo u mom sećanju.

Danas je subota sasvim običan dan. Nema magije susreta sa rođacima, niti magije odlaska u cirkus.

Završavam sa mamom sređivanje stana, posle krečenja. Posle lenčarim.

Ne idemo vikendom na pijacu jer ne volim gužvu, a i subotom je sve skuplje.

Subotom čitam. Subotom šetam. Odem kod nekog na kafu, ili meni dođu gosti.

Zašto baš pišem o ovom danu?

Zato što nerado pišem o politici u zadnje vreme. Zato što razmišljam o jednoj tabu temi koju bih ovde mogla da obradim.

Zato što nisam od onih koji daju savete za lepši i srećniji život.

Zato što ne bih da davim ljude o depresiji koja me drži već izvesno vreme.

Možda ima još nekog ZATO…

A da pišem o suboti na malo drugačiji način 🙂 Može, neki drugi dan..

Uživajte u ovom toplom danu, uskoro će opet padati kiša.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.