Strah

Došao je tiho, ali očekivano. Danima je grickao mesta gde treba da igraju leptirići. Sporo i sigurno se prikradao noću, kada se ugase svetla.

Sada je tu. Prisutan i po danu i kad padne mrak. Strah. Ime koje opisuje sledeće: uznemirenost, napetost, očekivanja da će se dogoditi nešto loše, bespomoćnost, tugu, strepnju…

Osećaš nelagodnost. U glavi vrtiš isti film. Čekaš.

Umesto da misliš da će sve biti u redu, strepiš i plašiš se.

Strah te jede, ne dozvoljava da mirno spavaš. Čekaš. Čekanje je najgore.

Diši duboko. Zatvori oči. Misli na nešto lepo. Pobedi STRAH, ne dozvoli da on pobedi tebe!window-view-1081788_640

2 thoughts on “Strah

  1. Meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo.

    Nadvijen je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož.

    Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom.

    Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude.

    Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i pristajanja.

    Meša Selimović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.