Stop nasilju!

Dragi blogeri i blogerke,

Proteklih meseci gotovo svi smo učestvovali u blog igricama, pisali smo leksikone i tako se bolje upoznavali.

Danas sam pročitala tekst  naše blog prijateljice Marine i uz njenu saglasnost odlučila sam da pokrenem jednu blog akciju. Pozivam sve blogere da pišu istinite ili fiktivne priče o nasilju u porodici, sa parolom STOP NASILJU. Sećate se akcije „U lice cenzuri“, ovo je nešto slično.. Hajde da budemo inicijatori šire medijske kampanje protiv nasilja u porodici. Potrebno je da se čuje naš glas, ali i da se mediji uključe, i da se pokrene inicijativa za promenu KZ u onom delu koji govori o porodičnom nasilju. Kazne za one koji čine nasilje treba da budu strožije, a žrtve nasilje treba osloboditi od predrasuda i straha. Pokrenimo se, vreme je!

****

Stop nasilju!- Priča prva

Ona se bliži pedesetoj. Ima dvoje dece i muža koga ne voli. Živi i radi u inostranstvu, u jednom Institutu. Završila je u Beogradu fakultet.

Detinjstvo je provela u disfunkcionalnoj porodici. Fizički i psihički su je maltretirali otac i stariji brat. Majka je bila svedok fizičkog i verbalnog nasilja, ali joj nije pružala pomoć. I ona je živela u strahu od muža i sina.

Iz malog grada došla je u Beograd da studira, i uspešno je završila fakultet. Bila je mlada, lepuškasta, ali psihički slomljena. Prošlost je bila senka koja je prati iz dana u dan. Udala se, verujući da će joj biti bolje. Otišli su iz zemlje jer ovde nisu mogli da dobiju posao.

Muž se u inostranstvu nije snašao, tačnije, nije našao posao. Ostao je kod kuće da čuva decu koju su u međuvremenu dobili.

Ona je radila i svakim novim danom je tonula. Umorna od sećanja na psihičko i fizčko nasilje. Željna da zauvek zaspe i da je više nema.

Razbolela se. Ima visok krvni pritisak, dijabetes i obesitas-gojaznost. Uz to ima i depresiju i ankcioznost.

Zbog takvog stanja često se svađa sa mužem, a misli i da nije dobra majka, pošto deca imaju neke zdravstvene probleme koje jedino ona rešava- muž neće..on sedi kod kuće uz kompjuter i igrice.

Previše radi da bi što više zaradila. Zdravlje joj se urušava. A puna je ljubavi, topline i utešnih reči za druge ljude koji imaju probleme. Pomaže im svojim savetima. Sebi ne može da pomogne.

Njeno sadašnje fizičko i psihičko stanje je posledica višegodišnjeg porodičnog nasilja koje niko nije mogao da spreči..ili nije želeo…ni majka, a ni rodbina, prijatelji, komšije..Svi su ćutali.

Danas se ovim pisanjem borim za nju, ali i za sve žrtve porodičnog nasilja.

Stop nasilju! 

 

3 thoughts on “Stop nasilju!

  1. Stop nasilju! Slažem se sa tobom.. Od porodice sve kreće.. ja sam bila jedna od prvih beogradskih volonterki SOS telefona za žene i decu žrte nasilja… Svest ljudi i zakon se moraju promeniti.. Pozdrav…Mislim da sada ne mogu da pišem o tome.. Iscrpljena sam.. Bila mi je slava i još sam se sad razbolela.. slinava sam svaaaaaaaaa 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.