Sto pet i opet, prvi deo

“ Voleću te kad napunim sto pet i opet „

“ Šta ti znači to opet i zašto bi želeo da živiš sto pet godina? „

“ Radoznao sam. Zanima me kako se covek oseća, kako izgleda kada ima toliko godina. A opet..to znači da te volim i posle smrti. Ljubav je besmrtna, znaš to? „

“ Znam samo da mi niko nikada do danas nije rekao ove reči. Iznenađena sam! „

“ Nikada do sada nisi upoznala muškarca kao što sam ja? “ Stavio je i onog smeška pored.

Usledila je tišina sa druge strane. Zatim je video da ona nešto kuca.

“ Jesam. Recitovali su mi stihove. Pevušili neke balade. Bili su romantični.“

“ Ja nisam romantičan. Samo sam realan. I znam šta je ljubav.“

“ Dobro, znaš šta je ljubav, ali kako mene voliš kada me zapravo ne poznaješ?“

“ Poznajem tvoju dušu. Video sam tvoju sliku. I mogao sam da te zavolim. „

“ Da…dugi niz meseci pričamo ovako, nismo se videli. I da li je to ljubav? „

“ Znaš da sam na ispitivanjima. Hej, preživeo sam jedan jači i jedan slabiji moždani udar. Preživeo. I naravno da me sada ne puštaju. Hoće da me puste zdravog.“

“ Želim ti da se brzo oporaviš, mada to već znaš. I ja znam da ne voliš priče o bolesti.“

“ Ne volim, osećam se ovde zarobljeno. Ali, uskoro će me pustiti. Tada ćemo se videti.“

“ U redu, nećemo više o tome. I šta je ljubav, nisi je do sada definisao. Samo filosofiramo mesecima. “ I ona je stavila smeška.

“ Ljubav je bezuslovna. Ne poznaje granice, meridijane, dimenzije. Ona je čista, nevina. Ne traži žrtve. Ne voli suze. Ljubav je kada voliš nekoga zbog njega samog, ne zbog izgleda, materijalnog statusa i sličnih, po meni banalnih stvari.“

“ Savršeno.“

“ Nije. Samo je istinito. Savršenstvo ne postoji. Ni ti, ni ja, ni svet oko nas nije savršen, tako da ni osećanja, ljubav na primer, ne mogu da budu savršena.“

“ U pravu si. Prija mi svaki razgovor sa tobom. Jednostavnim, običnim rečima slažeš najlepše rečenice.“

“ To radiš i ti. Ne budi tako stroga prema sebi i skromna. Moram da prekinem sada. Do sto pet..“

Bio je to njegov način pozdravljanja. Snežana je isključila kompjuter i pogledala kroz prozor. Razmišljala je o Luki Jovanoviću. Čoveku sa kojim je već četiri meseca u kontaktu, a nije ga videla. Nije želeo da se upoznaju u bolnici.

Luka je ugasio tablet jer je u sobu ušao fizioterapeut. Seo je u krevet i tužno posmatrao levu ruku koja je nemoćno visila i nogu koja je otkazala poslušnost. Mora više da vežba, pomislio je. Mora ako želi da upozna Snežanu.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.