,,Starija” nova knjiga Ljiljane Šarac

Krajem prošle godine objavila sam novogodišnji intervju sa književnicom Ljiljanom Šarac.
Povod za ovaj novi intervju je predstavljanje njene, četvrte po redu, knjige „Starija“ koja je nedavno objavljena u izdanju Evro Booka.

STARIJA

SD: Draga Ljiljana, najnovijom knjigom „ Starija“ nastavljate saradnju sa izdavačkom kućom Evro Book. Kako Vam se čini ta saradnja? Da li verujete da ćete postati njihov bestseler pisac?

Odgovor da će mi biti štampan prvi roman (,,,Opet sam te sanjao’’) iz izdavačke kuće Evro Book bio je ravan dobitku sedmice na lotou. I svaki put posle toga imala sam isti utisak da sam srećnica koja je Božjom voljom odabrana u hiljadu drugih koji streme istom cilju.
U mojoj izdvačkoj kući priprema rukopisa za štampu je dovedena do savršenstva. Zato se ja predajem njihovom stučnom vođstvu i verujem u odličan ishod. Posle više godina uspešne saradnje, sada znam da odlazim u svoju kuću, pa je sve mnogo lakše i opuštenije.
Ako me pero bude i dalje ovako dobro služilo, a urednica nastavi da ceni moje ideje i trud, a čitaoci se ne umore od mojih maštrarija, onda mislim da bih jednom mogla da postanem njihov uspešan pisac. Mene ideje saleću kao pčele cvet, a ja mislim da je to velika sreća!

SD: Radnja “ Starije” dešava se u sadašnjosti i u njoj nema istorijskih likova. Napravili ste zaokret u svom pisanju 😊. Dočaravali ste nam prošlost i upoznavali nas sa sudbinama istorijskih ličnosti a sada toga “ Starijoj” nema. Šta mislite, kako će na taj zaokret reagovati čitaoci koji su navikli na Vaš dosadašnji stil?

Nartiv romana ,,Starija’’ je drugačiji od onog u prethodna tri. Isprva sam se toga plašila, a onda je pobedila moja priroda. Kao Vodolija ja sam spremna na rizike i zaokrete, jer mi je i samoj potrebna promena, osveženje, novo uzbuđenje. Moj četvrti roman mi je to pružio, a verujem da će to osetiti i čitoci i da će u tome uživati. Ko voli istorijske teme, obećavam da ću im se vratiti, ali ne još!

SD: „ Starija“ se bavi temom koja je na našem podneblju još uvek tabu. Ljubav starije žene i mlađeg muškarca. Šta Vas je inspirisalo da razbijete taj tabu u romanu?

,,Dve se u meni pobiše sile’’, reče naš božanstveni Laza. Mislim da se to i meni desilo kada sam se odlučila za temu srpske kuguarke.
S jedne strane bila je skopčana i konzervativna nastavnica, a sa druge smela, avanturistički raspoložena književnica.
Roman je ispao kompromisno rešenje koje oslikava i moju podeljenu prirodu. Nije uobičajena takva ljubav, ali ko sme da sudi onima koji se vole? Tu sva pravila padaju u vodu!

SD: Da li se roman „ Starija“ zove baš tako zato što glavna junakinja sebe doživljava kao stariju u duši ili..

Mislim da se svako češe tamo gde ga svrbi.
I sama ponekad bacim pogled na svoje godine i one nimalo ne odgovaraju onome kako se osećam.
Moja junakinja se oseća staro kada život počinje da je gazi, i ja sam se pobunila protiv toga, odlučivši da je probudim iz košmara i pokažem joj da je u najboljim godinama!
U knjizi se poigravam sa pridevom starija. On se odnosi i na stariju ljubavnicu, ali i na sestru, drugaricu, majku…

SD: Koliko ste održali promocija do sada, da li su bile posećene?

Ništa ne pada s neba. Krug čitalaca mojih romana se širi, i to zahvaljujući mom istrajnom radu na promovisanju svakog romana ponaosob. Ispočetka sam teško otvarala vrata biblioteka, a posetilaca je bilo malo. No, sada se u dve reči dogovaram oko organizacije, oni počinju da zovu mene, a ja počinjem da prepoznajem lica posetilaca sa prethodnih promocija i to je neopisivo zadovoljstvo!

SD: Da li planirate gostovanja na radiju i televiziji?

O, planiram ja štošta, ali to je gotovo nemoguća misija! Doprti do medija je teška akrobatika. Ipak, uz pomoć svog izdavača i brojnih prijatelja, nekako zavirim i tamo.

SD: Ljiljana, Vi putem svoje FB stranice kontaktirate sa svojim čitaocima. Koliko je važna ta interakcija između pisca i njegovih čitalaca?

Dokle god moji čitaoci ne počnu da mi pišu o svojim prvim utiscima, nakon što pročitaju roman koji je tek objavljen, ja sedim u sobi u mrklom mraku. I čekam. Da mi bude izrečena presuda. U jednoj ili dve reči, da im se knjiga sviđa ili im se ne sviđa.
Kada preguram taj trenutak, posle toga sve mogu!
Uživam u prepisci na fejsbuku sa svojim čitaocima ili onima koji se zanimaju za moj rad.
To me pokreće, motiviše, hrani!

LJUBAV

SD: Ljiljana, da li se slažete sa definicijom da je ljubav sila koja pokreće svet? Kako Vi definišete ljubav?

Kažu da nas govor razlikuje od drugih živih bića (životinja). Ja mislim da je to ljubav.
Bez nje svet bi bio siv i bez smisla!

SD: „ Starija“ je roman o porodici, ljubavi, izdaji, o bolu, razočaranju..
Zašto, po Vašem mišljenju, nekada ljubav izaziva bol i kako dolazi do izdaja i prevara?

Ne znam (ali ne znači da ih nije bilo) baku ili deku neke svoje školske drugarice da su bili razvedeni. Mame i tate da, ali ne baš često, a o našim brakovima neću da komentarišem!
Ego je tako procvetao da je ugušio priču o zajdenici, poštovanju, brizi, deljenju dobra i zla…

SD: Na Balkanu, našem podneblju, vladaju brojne predrasude i mnoge teme su tabu. Jedna od njih je veza između starije žene i mlađeg muškarca. U svetu to nije tako. Da li postoji šansa da tako bude i kod nas u nekoj bliskoj budućnosti?

Mnoge su nas promene snašle, ne znamo jadni kako sve da progutamo bez žvakanja.
Ne jede se sve što leti.
Ako je takav par zadovoljan i srećan, to je onda to. Ali ne treba odmnah da postane pravilo da svi verujemo da baš tako mora i treba…
Insistiram na pravu na izbor. Neka svako voli onog ko mu odgovara, a da to ne mora da postane model i neko društveno pravilo.

SD: Ljiljana, da li planirate da napišete knjigu o opsesivnoj ljubavi i o platonskoj ljubavi?

Hm, ideja je sjajna. Ne znam. Ali ljubav kao tema je oslobađajuća, izazovna, provokativna. Svidelo mi se da zauzimam drugačiji ugao.
Već sam na startnoj poziciji za neki naredni u tom ključu…

SD: Šta su po Vama preduslovi za srećnu i stabilnu vezu-brak?

Poštovanje. Tolerancija. Poverenje. Fleksibilnost. Želja da se traje. Iščekivanje srebrne i zlatne svadbe…

Ljiljanin „leksikon“

SD: Draga Ljiljana, uoči Nove 2018.godine uradili smo prvi intervju. Da li ste od tada do danas ostvarili neke Vaše želje i planove?

O, da! Bog me je pogledao. Moram da stavim kamenčić u cipelu!
Do sada je 2018. bila darežljiva prema meni i mojoj porodici.

SD: Koliko Vam porodica pruža podršku kada pišete?

Podrška je što mi ne remete koncentraciju, što veruju da je dobro to što radim, što me slušaju kada se razmahnem i počnem da ravijam teorije i da pričam o planovima.
A moj muž je najstroži kritičar, lektor, fotograf, vozač, nosač knjiga i podrška bez koje bih na prvoj prepreci odustala.

SD: Prelazimo sada na neka zanimljiva pitanja.
Da ste nekim slučajem pevačica šta biste pevali-pop, rock ili neki treći muzički žanr?

Kao buntovnica po prirodi, da sam mlađa bila bih reperka.
Ovako sam omekšala, pa bih se uljuljkala uz balade.

SD: Zamislite situaciju u kojoj neočekivano dobijate ogromno nasledstvo. Šta biste radili sa velikom sumom novca i brojnim nekretninama?

Ja ne lažem.
Ni sebe ni druge.
Ni decu , ni svoju, ni tuđu.
Od mene nećete čuti da odmah idem u humanitarce. Jer to nije realno.
Putovala bih. Mnogo, često, na sve strane sveta.
Posvetila bih se samo pisanju, što inače u realnom životu nije izvodljivo.
A onda bih veliku svotu novca uložila u azile za pse, jer me je prošle godine jedan ozbiljno ujeo i sada se ježim i užasavam kada ih gledam kako lunjaju ulicama.
Eto.

SD: Kako biste se ponašali u „Skrivenoj kameri“?

Psovala bih kao kočijaš kada bi mi kazali o čemui se radi!

SD: U mašti se vraćate u neka davno prohujala vremena. Koga biste sve voleli da sretnete u Srbiji 18 i 19 veka?

Volela bih da se sretnem sa Jelenom Karađorđević. O njoj sam pisala potpuno fascinirana njenom sudbinom i ličnošću.

SD: Pored Beograda i rodnog Smedereva u kojim se još gradovima osećate “kao kod kuće” ?

O, ja sam prvo 12 godina radila u saobraćajnom preduzeću. Čini mi se da mi i sada benzin kola venama. Odlazak iz Laste kompenzujem putovanjima.
Suprug je iz Čajniča (Republika Srpska) i tamo smo i česti i rado.
Budimpešti se osećam kao kod kuće.
Najlepši, najveći, carski grad u kome bih lako mogla tako da se osećam, a posetila sam ga, je Sankt Peterburg.

SD: Između slatkiša i “slaniša” vi birate…

Mogu bez hleba, mesa, supa, povrća, salata, ribe… 😉
Bez slatkiša bih presvisla za 3 dana.

SD: Da li ste imali priliku da upoznate neke vaše koleginice po “peru” i ukoliko jeste, šta mislite o njihovom stilu pisanja?

Volim da zavirim u tuđe dvorište. Ne da bih se poredila, već da proniknem u tehniku, način razmišljanja, razloge popularnosti.
Pravi kontakt, a ne da sam se očešala o njih na Sajmu ili na ulici, imam sa autorkama iz svoje izdavačke kuće.
Čitanje njihovih knjiga pokazalo mi je da sve vozimo autoputem, ali da svaka vozi svojom trakom. Može biti i preticanja, ali je zasluga za to apsolutno lična.
Kada sam to shvatila, prilično sam se opustila.

SD: Da li je čaša polupuna ili poluprazna?

Uvek, ali uvek, polupuna.
Volela bih da do kraja života tako gledam na stvari.

SD: Ljiljana, koja je Vaša poruka čitaocima ovog bloga?

Verujte Radi, jer joj ja verujem toliko da sam svoju dušu izvrnula na postavu.
Pratite i pomozite onima koji se trude da izađu iz anonimnosti, jer će vam oni biti i te kako zahvalni jednom kada budu stajali na planinskom vrhu koji su s mukom osvojili!

2 thoughts on “,,Starija” nova knjiga Ljiljane Šarac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.