Srbija umire a svi ćute!

Moja Fejs prijateljica Vera pisala je o zdravstvu u Srbiji. Bila je blaga u svom tekstu. Po mom ukusu, preblaga.

Živim u Srbiji i lečim se u Srbiji. Očajna sam. Tri puta sam imala „čast“ da vidim kako izgledaju bolnice u glavnom gradu Srbije, u Beogradu, u 21.veku.

Institut za medicinu rada 

   Otišla sam tamo radi procene radne sposobnosti. Osoblje je za svaku pohvalu. Iako rade u izuzetno lošim uslovima, maksimalno se trude oko pacijenata.

Tamo sam provela, koliko se sećam, sedam dana. U sobi nas je bilo sedmoro. Nas tri sa jedne strane, pregrada i iza nje još četiri kreveta.

Spavala sam na krevetu iz pedeset i neke. Dušek je bio u stanju raspadanja. Ni ostali kreveti nisu bili bolji. Bube u sobi.

Hrana nije bila loša. I servirke su bile ljubazne.

Jedno kupatilo na nekoliko soba. Sređeno! Renovirano. Pravo iznenađenje.

Boja zidova u hodnicima i u ordinacijama se ljuštila a na mnogo mesta je nije ni bilo.

Stari rendgen aparat, i ostala medicinska oprema stara.

I lekarske sobe su bile u očajnom stanju ali su ih zaposleni maskirali slikama svoje dece, cvećem i ostalim lepim stvarima, kako bi radili u prijatnijem ambijentu. Ukupan utisak o tom Institutu-0 za unutrašnjost zgrade, 9+ za osoblje.

VMA

Moj ortoped i ostale njegove kolege zaslužuju čistu desetku. Uslovi su bolji od Instituta za medicinu rada, ali tehničko osoblje nerado obavlja svoj posao, tako da sobe nisu baš najčistije. I na toj čuvenoj klinici, te 2007.godine videli su se tragovi propadanja, odnosno, nije bila okrečena i renovirana, bar tada kada sam ja operisala kolena. 

Sa druge strane, medicinski je dobro opremljena i rađena mi je najsavremenija metoda lečenja ( to što nije uspelo, druga je priča i nema veze sa ortopedom ).  Ukupan utisak 9.

Ortopedska bolnica

Dečije, specijalno Odeljenje. Za sve one koji imaju cerebralnu paralizu. Navodno renovirano. 

U sobi mame sa decom, dve devojke, dve starije žene, jedna devojka mojih godina, ja..u jednom trenutku bilo nas je desetak. Čisto je sve. Ali sa druge strane, videlo se da osoblje ne voli svoj posao. A lekari, bar pojedini, ponašali su se kao da su pacijenti potpuno nepismeni, i nisu želeli da daju informacije o predstojećoj operaciji, a ni posle operacije, šta je tačno urađeno.

Na operaciju sam otišla u pidžami, pešice. Dva sprata više, gde su prostorije za pripremu pacijenata i operativne sale.

Oprema stara. Dren se cedio u flaši umesto u plastičnoj kesi što je praksa u modernim bolnicama.

Niko mi nije rekao da treba da ustanem već sutradan, već sam ležala od petka popodne do utorka prepodne! Kao da umirem, a nisam umirala.

Hrana očajna. Jedno kupatilo sa kadom! na nekoliko soba. Kada na ortopediji?!

Ukupan utisak -1.

Ambulanta u mom kraju

Krov prokišnjava. Boja na zidovima se ljušti. Malecki šalter nedovoljan da primi više pacijenata odjednom. Vlaga u ordinacijama. Stari ormani gde se čuvaju kartoni. Jedino su novi kompjuteri i štampači. O toaletu ne bih. Tamo se tek vidi koliko je stara zgrada. 

Osoblje je i više nego ljubazno i svima izlaze u susret. 

***

Ovo su moja iskustva sa bolnicama i ambulantom u kojoj uzimam recepte i upute.

U zdravstvo ove zemlje se najmanje ulaže, to je moj utisak, iako zvanični podaci kažu drugačije.

Gotovo sve bolnice u Beogradu treba da se renoviraju, počev od Infektivne klinike pa do Instituta za medicinu rada.

Ako mogu privatne ordinacije i bolnice da izgledaju lepo, okrečeno, čisto, jednostavno pristojno, u čemu je problem da tako izgledaju i državne bolnice?

Srbija umire. Umire u bolnicama zbog bolničkih infekcija. Umiru ljudi zbog nemarnosti osoblja. Da ponovim da sam ja, bezveze ležala tri dana, i da niko od lekara nije rekao da ustanem?

Ljudi umiru jer se leče u nehumanim uslovima. O tome koliko su skupi lekovi koji se izdaju i na recept i bez recepta, da ne pričam. 

Reforma zdravstva ne znači samo uvođenje moderne informacione tehnologije i stvaranje dodatne birokratije.

Reforma znači početi od nule. Da bi se smanjila stopa mortaliteta treba stopirati odlazak mladih lekara u inostranstvo. Treba dati posao svim nezaposlenim anesteziolozima kojih negde ima malo.

Anesteziolozi su, pored hirurga, najvažniji na operacijama. 

Tehničko osoblje mora da se edukuje. Moraju da znaju da sobe treba da budu čiste, bez trunka prašine, posebno na ortopediji. 

Ovih dana, u kampanjama predsedničkih kandidata biračima će biti predstavljeni Programi. Priznajem, nisam čitala delove programa koji se odnose na zdravstvo. Iskreno i ne znam kolika su ovlašćenja predsednika kada je zdravstvo u pitanju.

Ali, nešto mora da se promeni. Hitno. Da bi Srbija ozdravila. Srbija-svi ljudi koji u njoj žive.

Pristojno lečenje ne sme da važi samo za bogate koji se leče ili u inostranstvu ili u privatnim klinikama. Ono treba da važi za sve kategorije stanovništva. 

5 thoughts on “Srbija umire a svi ćute!

  1. Драга моја Радо,
    лоше услове у здравственим установама лакше бисмо поднели кад би здравствени радници били хуманији. Могла бих до сутра набрајати примере лекара и сестара који су непримереним изјавама, олаким давањем дијагноза људе доводили у стање панике без икакве потребе. Са друге стране, знам за случајеве где тешко болесног пацијента никад нико није прегледао како треба, само су преписивали са једног упута на други… Знаш како кажу „Лекари своје грешке закопају“!
    Са друге стране, наш педијатар, код кога иду двоје млађих (јер је најстарија у школи, па припада школском диспанзеру) је толико дивна, посвећена свом послу, УВЕК пажљиво саслуша родитеље, поставља додатна питања како би што боље проценила ситуацију… Заиста дивна особа у коју имамо пуно поверење. А услови у нашем дому здравља катастрофални. Тешимо се да ће, коначно, бити изграђен нови, што се обећава већ 30 година, али се сад, коначно и ради на томе!

    1. Draga moja Suzo,

      Svesna sam ja grešaka koje lekari prave, ali primetila sam, bez generalizacije što ne volim da radim, da greške čine stariji lekari. Njihov odnos prema pacijentu bitno se razlikuje od odnosa koji imaju mladi lekari.
      Moja lekarka opšte prakse, porodični lekar-jer se i mama leči kod nje, je divna osoba posvećena svom poslu. Sve pohvale za nju jer radi u nehumanim uslovima.
      Sa druge strane, ortoped koji me je operisao, jedno poznato ime u svojoj profesiji, bio je nadmen i nepristupačan. Drugi ortoped, mlađi, sa druge klinike je sušta suprotnost njemu.
      I oni su ljudi na prvom mestu, sa manama i vrlinama. I razlikuju se.
      Ali, ono što sam istakla u tekstu je i najvažnije- bolnice i domovi zdravlja su nam u katastrofalnom stanju.
      To je možda i razlog čestih bolničkih infekcija…
      Hvala na komentaru…

      1. Болничке инфекције су посебна прича. Недавно сам сазнала да се, незванично, зна која болница има коју инфекцију. И то је годинама уназад тако, и нико ништа не подузима. Много проблема. Твојим текстом си само загребала по површини!

  2. Ево једноставног лека: кад би се сви ти политичари, а највише њихова деца, морали лечити у истим тим болницама на које су осуђени обични смртници, и кад би видели у каквим се условима УМИРЕ, било би наде да се нешто промени. Овако могу да нам замазују очи да се нешто ради, да су обновљене и болнице и школе, а у ствари: у Новом Саду су правили свечано отварање ОГРАДЕ основне школе. ОГРАДЕ!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.