Smiri me. molim te..

Smiri me, molim te..

Rekla sam mu dok smo pili kafu.

“ Znaš da ne volim nedelju i znaš zašto..“ dodala sam, posle dva minuta ćutanja.

Zagrlio me je. Poljubio.

Vodili smo ljubav.

Smirio me je.

Obećao da će uvek biti pored mene, i u dobru i u zlu.

Došao je ponedeljak. Ja na odmoru, on na odmoru. Leto.

Spremio se, poljubio me je i otišao.

Nisam ga ni čula a ni videla od tada.

Par meseci kasnije “ vidim ga “ na MSN-u.

Pitam “ Zašto „

Kaže “ Predobra si za mene „

Isključim MSN.

*******

Ženi se uskoro..rekao mojoj kumi.

******

Pre deset minuta ponedeljak je zamenio nedelju.

Ali, nikome ne mogu da kažem “ Smiri me, molim te „.

Sama sam.

Kao da živim u pustinji.

Sama sam.

Ne mogu da se smirim, da zaboravim, da plačem.

I neću više da budem patetična.

To me ubija.

****

Priča objavljena davne 2008.godine na mom B92 blogu.

*****

Vreme sadašnje:

On ne živi u istom gradu u kome je nekada živeo. Nije se oženio. Sam je.

Ona se nije udala, živi na istom mestu gde je i nekada živela.

„Sreli“ su se ponovo na Fejsbuku. Da li će se ponovo videti i kada?

Pitanje koje ostaje bez odgovora.

3 thoughts on “Smiri me. molim te..

  1. „Da li će se ponovo videti i kada?“ Pogrešno pitanje!
    Pravo je pitanje: „Da li žele da se vide ponovo?“
    Ponovni susret je rizik, manje – više kao i susret sa nepoznatom osobom jer je vreme, kod oboje, učinilo svoje.
    Možda bi ponovni susret bio neizmerna radost a možda i ne.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.