Sladoledžija

Neka lepa, srećna vremena. Prohujala sa godinama. Satkana danas od delića uspomena.

Ravnica. Lenjo nedeljno popodne.  Ušorene ulice. Ispred svake kuće drvo i klupa. Na klupi se sedi i divani sa komšijama. O svemu i svačemu. Da li će kuruzi dobro roditi ove godine, kada se kreči kuća, da li su sve jagode obrane, šta se kod koga kuvalo te nedelje, kakvi su kolači na trpezama. Sede starije žene, poneki starac, deca se motaju po kanalima davno osušenim od vode, sada spremnim za dečiju igru.

Igramo se sestra i ja sa ostalom decom. Čekamo vreme, nekih pet, pola šest, kada prolazi junak tih dana -sladoledžija.

Deda priča sa komšijom. Sede na klupi i divane o trenutnoj političkoj situaciji. Deda se, od kad znam za njega, bavio lokalnom politikom i celo selo ga je poštovalo.

Iz daleka se čuje bicikl i zvonce. Uzvici „Sladoled, sladoled“..

– Brzo u kuću po pare i pitajte babu hoće li i ona sladoled! – deda zapoveda a mi ulećemo u kuću.

Baba se taman namestila da čita knjigu, tek je oprala sudove i čeka da deda uđe da piju kafu. Gunđa.

– A za koga sam kolače pravila ako ćete jesti sladoled!

– Ajde baba, daj pare, i koji sladoled ćeš ti da jedeš?

– Dve kugle, vanila i čokolada! – odgovara spremno i vadi novac.

Izlazi sa nama iz kuće. Kapija otvorena, pa se vidi njena cvetna aleja. Volela je da ima uredno dvorište i baštu. U dvorištu cveće, a bašti sve, od krompira do kukuruza, graška, luka.

– Sladoled, sladoled! i poznato zvono. Čika Imra, čuveni poslastičar u selu, stigao je i do nas.

Biramo sladoled. Uzimam samo čokoladu, jednu kuglu, jer sladoled zapravo i ne volim nešto. Ali, ovaj je poseban. Sestra tri kugle, deda i baba dve.

Komšija odlazi u svoje dvorište, a mi sedamo na klupu i jedemo taj sladoled.

Sutradan ćemo birati drugu vrstu, ali idemo kod Imre u poslastičarnicu, obećava deda. Tamo je veći izbor. Popodnevni sladoled možemo i da preskočimo, da nas ne boli grlo.

***

Godinama je svakog leta taj sladoledžija prodavao sladoled po ulici. Nije mu bilo teško da svakog popodneva obilazi selo. Nekada pokloni po koji kornet u koji baba posle stavlja šlag.

Čika Imrina poslastičarnica u selu, u samom sentru. Prodaje on i baklave, šampite, sladoled, limunadu, bozu. Po želji. Ima mnogo vrsta sladoleda. Na mesto u poslastičarnici se skoro uvek čeka. Jedni uđu, drugi izađu. I tako do osam, devet sati, kada se poslastičarnica zatvara.

***

Pamtim taj sladoled. Babe, dede, čika Imre već dugo nema. Možda su negde zajedno, možda pričaju o starim vremenima.

Na mestu gde je bila poslastičarnica, moderan kafić. Od kapućina do svih vrsta koktela. I u njemu neki novi klinci.

Ipak, kad zaronim u dubine svog sećanja, osetim miris sladoleda od vanile, osetim ukus prave čokolade. Setim se i one uzbune kad sladoledžija treba da naiđe. Trke po novac u kuću.

Posle sladoleda, baba i deda su u dvorištu pili kafu. Mi deca, belu kafu ili pravljeni sok od višanja. Uvek ga je bilo dovoljno preko cele godine. I on je imao poseban ukus. Baba ga je pravila sa puno ljubavi.

***

I tako, sećanja me stižu. Na ta davna, lepa i srećna vremena. Vremena koja su prošla, koja se nikada ne mogu vratiti.

Ni to selo nije više isto. Retko tamo idem. Ni sestra ni ja nismo iste. Ona deca sa kojom smo se igrali imaju svoju decu. Kanala više nema. Trava zarasla u njima. Nedeljom nema sladoledžije. Jede se sladoled iz porodičnog pakovanja i gleda se nešto sa kablovske televizije.

Samo poneka starica sedi na klupi. Sve se promenilo. Jedan moj svet je nestao.

– posvećeno sladoledžiji koji je imao najbolji sladoled na svetu, i babi i dedi koji su nam pružali svu ljubav ovoga sveta –

8 thoughts on “Sladoledžija

  1. Čega li će se, kad odrastu, sećati sadašnji mališani? Mekdonaldsa? Kapućina? Praška za sladoled? Plastičnih jagoda? Drvenog kupusa?
    Mora da su se slično pitali i za nas, naše babe i dede.

    1. U sećanju će im ostati prvi mobilni, Mek, kapućino -tj nekoliko vrsta istog u kesicama..kablovske televizije i razgovora na Skyp-u.
      Ovo „moje“ vreme je bilo mnogo lepo..bezbrižno..

  2. :))))))))) Kad sam bio mali u Surčinu je bila poslastičarnica koju su držali muslimani. Sladoled kao da nije bio sa ovog sveta. 9 različitih ukusa + vanila ponovo. Uvek sam uzimao 10 kugli. Limunada savrsena, sanpite i cokoladne kugle, neverovatne. Kada je ispalo sranje na Kosovu lokalne „patriote“ su ih iselile. I na tom mestu je danas tržni centar u vlasništvu jednog od patriota …

    1. И Имрови синови су деведесетих протерани. Буквално су им отели кућу и локал који је био посластичарница.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.