Sladoled

Retko gledam televiziju. Danas sam upalila TV da bih videla koliko je napolju stepeni. Posle nekih servisnih vesti saznadoh da je danas
Međunarodni dan sladoleda!

Znam da postoje Međunarodni dan žena, dece, muškaraca, dan borbe protiv ove ili one bolesti ili zavisnosti, ali ovo da postoji i dan sladoleda, e to već nisam znala.

Verovali ili ne, retko, baš retko jedem sladoled. Onaj u „Meku“ sa karamelom i „Vulkan“ sa karamelom. Okej, mogu i sladoled sa ukusom lešnika da pojedem, zato što volim lešnike.

Ali, pošto je danas Dan sladoleda, neću više da hejtujem tu poslasticu. Sladoled se nekada jeo pravljen u kućnoj varijanti, i obično je imao samo ukuse čokolade i vanile ili nekog voća.

Danas u supermarketima postoji mogućnost da kupite sladolede i sa pistaćima, sa raznim vrstama voća, sa belom i crnom čokoladom, sa lešnikom, bademom, orasima, keksom…Širok je izbor sladoleda i cena sladoleda.

Sestrina klinka jede kornet od čokolade, sestrić ne bira jer voli sve što je slatko ( isti je tetka, ljubim ga ja ) 🙂 

Kad oni dolaze obično kupim i kornete i neki veliki porodični sladoled tipa Quattro sa četiri ukusa.

I dok se oni slade i hlade, ja biram neki keks ili čokoladu. Eventualno „moj“ sladoled od karamela.

Ne znam od koga sam čula ali znam da posle sladoleda treba popiti čašu vode- da ne bi bolelo grlo. Probala i stvarno je tako, mada me ne držite za reč, ja nisam sladoledofil.

Sladoled se vezuje za leto jer on je letnja osvežavajuća poslastica, međutim postoje i oni koji ga jedu i tokom cele godine.

Mnogo više o ovoj hladnoj poslastici možete pročitati OVDE.

Napomena: Nije sponzorisan tekst, napisan je u jednom dahu, dok sam grickala čokoladu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.