Sivilo

I kada telo, umorno od tihe patnje koju nosi duboko u duši, legne na počinak, počinje još jedna duga noć.

Ne znaš više ni da stavljaš masku koju si nekada stavljao. Smeješ se sitnicama a srce plače.

Dan iza tebe beše još samo jedan u nizu istih dana. Znaš da životariš, umesto da živiš.

I kada te pitaju kako si, odgovaraš sa jednim kratkim „dobro“. Šta odgovoriti nekome ko ima sve a ti nemaš gotovo ništa? Razume li sit gladnog?

U dubini duše čezneš da odeš. Plašiš se tog odlaska. Da li je to hrabrost ili kukavičluk ili pak samo jedan lični čin?

Pokušavaš da pobegneš od svega, grliš jastuk te noći i jecaš u sebi. Misliš da je strašno kada se plače glasno.

Ne dosta je!  Nedostaje…neko i nešto.   Taj neko je sada u tvojoj glavi samo senka prohujalih vremena.

Želiš dalje. Dalje! Udaraš jastuk, pališ noćnu lampu, gledaš na sat.

Eto, još jedna noć bez sna. Još jedna usamljena noć.

I kada ponovo pogledaš u sat, čuješ zvuk prvih tramvaja. Svanuo je novi dan.

Zatvaraš oči, spavaš, kao da je lakše to što je već dan. Budiš se kada te probudi zvono telefona ili ulaznih vrata.

Lice bez maske ustaje. Sprema se da proživi još jedan dan.

8 thoughts on “Sivilo

  1. Rado, kao što vidiš pišem komentar u dva sata ujutru… rekao sam sebi neću više biti na blogu, nisam dostojan da delim svoja osećanja više sa vama, ali Rado… ovaj tekst me je potpuno, ganuo, otreznio, skrhao, prodrmao… srpski jezik je slab sa svim tim atributima kojima bih hteo iskazati ono što osećam posle ovog teksta.
    Javi mi se ako želiš, tako volim da sa tobom razmenim mišljenja.
    Veliki pozdrav Alex

  2. Taman da kažem nešto , valjda pametno, u duhu s poentom priče, kad ugledah Labiletu. I sad se smejem i od pametovanja nema ništa. Nadam se da je i tebi nabacila osmeh na lice.

  3. Alex, javila sam se mejlom 🙂 Grofe, vreme uvek čini svoje,
    poznaniće, tako nekako, to je to..
    Labilna, ne gledam porniće..Neco, ne smejem se, kijavičava sam i sva zbućkana 🙂

  4. taj san posle jecanja mi dodje kao lek za smirenje, kad prestane dejstvo, problem ostane… a to grljenje jastuka mi je bas poznato ne na licnoj kozi ali kao da sam preziveo… sto kaze gost vremenom ojacas, mada ova „labilna“ alternativa nije losa isto 😛

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.