Sive i boje duge

Probudilo je tog jutra sivo nebo. Kiša je dobovala po prozorima. Lenjim pokretima je ustala iz kreveta, znajući da danas nema nekih planova, nije dogovorila ni kafe, ni izlaske. Bolje, pomislila je u sebi. Možda treba da se prepusti tom sivilu.

Skuvala je jaču kafu, da je razbudi i zapalila prvu cigaretu. Pre tog rituala popila je limunadu sa medom. Privid da živi zdravim životom.

Uključila je laptopić kako je zvala ovu „igračku za odrasle“ i prvo pogledala inbox. Nema mejlova a čeka dva mejla od banke. Da zna koliko da uplati kartice. Nadala se da iznosi neće biti veliki. Manje je trošila prošlog meseca.

Trudila se da živi normalno u državi koja nije postojala, u kojoj se red nije znao, i u kojoj je sve više bilo siromašnih.

Nije više mogla da ode iz te zemlje, i zbog godina i zbog zdravlja, a nije ni znala gde bi mogla da ode.

Ni ljubavi nije bilo u njenom životu. Činilo joj se u tom sivom danu, da nije bilo ničega u njenom životu. Da je bio potpuno prazan.

Ostale su samo uspomene. Da bole.

Nastaviće se-

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.