Sive i boje duge, četvrti deo

Ošišala se i ofarbala kosu kod frizera, a iz kozmetičkog salona je pozvala staru drugaricu da se dogovori sa njom za odlazak na kafu.

„Vidim da si živnula“ njena drugarica je bila srećna zbog promena koje su bile vidljive.

“ Bilo je krajnje vreme da se sredim“ dodala je uzimajući ogledalce da se vidi u njemu.

Zatim je drugarici poverila tajnu koju još nikome nije otkrila, da joj je kćerka trudna. Tanja je zvala da dođe i bude kod nje par meseci.

Sledećih dana je išla po nov pasoš, sređivala papire vezane za vizu, i posle mesec i po dana je otputovala u Njujork.

Kada je mala Ana napunila sedam meseci, odlučila je da im više nije potrebna i da je red da se vrati kući.

*****

Po povratku u Beograd, dala je oglas da prodaje kuću. Želela je da ode iz kuće gde je sve još podsećalo na njega.

Obnovila je kontakt sa svim svojim prijateljima. Tražila je i odgvovarajuće stanove koje će kupiti kad proda kuću.

Ipak, prodaja je išla teško, tako da je u staroj kući dočekala Tanju, malu Anu koja je imala već dve godine i zeta.

Tih mesec i nešto dana joj je proletelo, i ponovo je bila sama.

Konačno se našao i kupac koji je pristao na njenu cenu. Plac je bio srednje veličine, a kuća još nije bila za renoviranje.

Kupila je od tog novca garsonjeru za sebe i jedan jednoiposoban stan za izdavanje.

Iako nije imala potrebe da radi, počela je da radi četiri sata u knjižari jednog prijatelja. Nije je prijavio, i to joj je odgovaralo, zbog penzije koju je primala.

Život se nastavljao, i ona je samo još ponekad plakala za njim. Za čovekom koga je obožavala.

Jednoga dana je u knjižari upoznala sredovečnog gospodina markantnog izgleda. Izašli su par puta na piće i spontano otpočeli vezu.

Nije želela da se uda za njega, smatrala je da je to glupost jer ima odraslu kćer i unuku.

Ipak, Tanja, njena kćerka je ubedila da treba da pokuša. Da je prošlo dosta godina od tatine smrti, a da je ona još živa i relativno mlada. I treba nekoga da ima u starosti, dodala je Tanja.

*****

Venčanje je bilo svečano, ali skromno. Nije nosila belu venčanicu. Najbolja drugarica joj je bila kuma.

Počela je život sa drugim mužem u njegovom velikom trosobnom stanu. On je bio arhitekta i projektovao je mnoge zgrade investitorima, tako da je imao dosta novca. Imao je sina koji se takođe bavio arhitekturom.

Ona je prestala da radi u knjižari.

Mnogo je putovala sa svojim mužem. Lepo je prihvatila njegovog sina i snaju, kao i on njenu Tanju, zeta i malu Anu.

Život je ponovo dobio boju duge.

*****

Kada mislimo da su nam sve lađe potonule, kada se nađemo na dnu, možemo samo gore. Da bismo živeli punih pluća potrebno je samo malo želje i hrabrosti.

I kada naiđu dani sive boje, treba ih prihvatiti kao deo života. Posle njih dolaze drugačiji, lepši i svetliji dani.

I tako se tuga i sreća mešaju, dolaze, prolaze, mimoilaze…to je život.

1 thought on “Sive i boje duge, četvrti deo

  1. Veruj mi samo jedno – to „dno“ nema limita koliko može da bude duboko … uvek može gore … vidiš kako danas zračim optimizmom a ? 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.