Šesta crtica, naša priča

Kako sažeti pet godina punih nemira, tuge i sreće, i celu jednu godinu punu ljubavi u jedan tekst?

Da li je potrebna patetika da bi se napisala naša priča? Na izgled jaka i možda hrabra, uporno želim da izbegnem i romantiku i patetiku. Više volim čvrsto da stojim na zemlji, i pored svih tuga, pored toga što je srce raskomadano na najsitnije deliće.

**

Upoznala nas je zajednička prijateljica. Pamtim tu prvu kafu popijenu sa tobom. Iz radoznalosti, a priznajem i iz dosade, prihvatila sam prvi, pa drugi izlazak. Postali smo brzo par. Bili smo srećni, ali..mnogo toga mi je na tebi smetalo. Neambicioznost najviše. Raskinuli smo.

***

Uporno si mi slao SMS porukice za Novu godinu, Božić, za dan zaljubljenih, za Vaskrs. Uredno sam odgovarala na njih.

Sudbina nas je ponovo spojila i ovoga puta veza je trajala mnogo, mnogo duže. Pomogla sam ti da nađeš posao. Bilo je sve lepo. Ne znam šta se desilo u meni, morala sam da raskinem. Pristao si na to bez neke svađe i velikih filmskih scena.

Vrlo brzo, moj duh vučice koja je samotnjak, pobunio se i želeo pomirenje. Nisi odmah pristao. Rekao si da treba da prvo sredim svoja osećanja i odlučim šta hoću, a šta neću.

Tu Novu godinu sam dočekala bez tebe, ali si ti bio prvi koji mi je poželeo sreću, dobro zdravlje, uspeh u svemu.

***

Januar. Žestoka depresija. Tvoj poziv. Tešiš me i šapućeš, „treća sreća“. U jedan daleki kutak slomljenog srca smestila sam osobu koja mi je značila mnogo punih petnaest godina. „Arhivirala sam ga“, tako sam ti uz smeh rekla. Shvatila sam i da ne treba da te menjam. Da si sasvim ok takav kakav si. Niti sam ja Anđelina, niti si ti Bred Pit.

Počinje naša priča. Priča koja se tragično završava.

***

Provodimo mnogo vremena zajedno. Kupujem ti set omiljene kozmetike za rođendan. Donosiš mi čokolade, kafu, a zatim punjač za mobilni, šolju za nes iz koje i dan danas pijem nes kafu.

Sestra, zet, deca, tetka, ma cela moja rodbina te obožava. I moja zaljubljenost pretvara se konačno u ljubav.

***

Vreme prolazi. Ostaješ sve duže u mom stanu. Izlazimo, mnogo šetamo, jedan kafić postaje „naše mesto“, jedna radio stanica „naša“.

***

Dobijam od tebe „Drugu Bolenovu kći“ za rođendan.

“ Dečurliji našoj, smišljasmo imena“..želimo da sve ovo lepo traje zauvek.  Planiramo veridbu na dan tvog rođendana. Skromno venčanje kasnije. Oboje ne volimo ona pompezna venčanja sa brojnim gostima iako imamo velike porodice. Smatramo da je to nešto što treba mi da pamtimo a ne da ostali lome čaše, penju se po stolovima i da ceo taj čin postane opštenarodno veselje. Veselje koje će se pamtiti zbog onog xy pevača koji bi pevao na svadbi. Znali smo ko bi nama pevao na svadbi. Neko poznat a opet jednostavan. Moj dobri poznanik. Oboje volimo njegove pesme.

***

Ludi od ljubavi i ne slutimo da nešto može da pokvari sve. Planiramo ručak kod tvojih. Došla bi i tvoja majka, jer mnogo zna o meni, i mnogo puta smo se čuli.

***

Dolaziš uoči tvoje krsne slave. Spremam nešto za tvoju majku. Tada se prvi put žališ da ti nije dobro, ali misliš da je prehlada.

***

Vraćaš se iz sela. Gledamo moje fotografije iz detinjstva. Ponovo se žališ da se osećaš loše. Ne pridaješ značaj tome.

Dolaziš poslednji put u moj stan sa velikom čokoladom. Ponavljam da si me razmazio i da hoću na dijetu. Govoriš mi da želiš da budem debela i narednih devet meseci. Teško se rastajemo sutradan. Ostaje dogovor da idemo kod tvoje sestre, kod brata, kod bratanica.

***

Zoveš me u petak. Ti koji nemaš običaj da kukaš, ovoga puta kukaš. Molim te da odeš sutradan u dom zdravlja, rade subotom. Odlaziš. Šalju te na Urgentni. Nemaju mesta za prijem, kažu da dođeš u ponedeljak.

***

Cele te nedelje dugo razgovaramo. Kažeš da si dva puta bio na skeneru. Sledeće nedelje te operišu.

Tvoja bratanica mi javlja-rak pankreasa, metastaze, četvrti stadijum. Plačemo obe. Moli me da ti ništa ne govorim.

***

Bolnica. Tu, u polumračnom hodniku, upoznajem celu tvoju porodicu. Nema majke, jer je stara i ne može da dolazi. Brat brine da bi ona burno reagovala jer je već srčani bolesnik.

Držim te za ruku. Vidim senku od čoveka. Ne mogu da verujem. Hrabrim te. Miluješ me po kosi. Sami smo u sobi. Plačeš. Ja te molim da staneš, obećavam da će sve biti brzo u redu. Lažem, svesno lažem.

***

Vezu održavamo putem poruka, i beskonačno dugih razgovora. Napolju je debeli minus i ti me moliš da ne izlazim iz kuće. Znaš za sve moje probleme sa zdravljem.

Molim da se vidimo, želim da dođem u posetu, uvek mogu i taksijem da dođem. Odbijaš.

***

Utorak. Dobijam SMS od tvoje bratanice. Loše je, smestili su te u zemunsku bolnicu. Insistira na tome da ne dolazim.

Petak. Javlja da si na aparatima. “ Ni slučajno ne dolazi“. Tako kaže. Sedim u kući i pitam se ZAŠTO?

Nedelja popodne. SMS “ Preminuo je danas u 13.00.“ Tresem se. Ne mogu da plačem i osećam krivicu. Ogromnu krivicu.

Druga bratanica kaže da pravog ispraćaja iz bolnice neće biti. Molim je da to ne rade. Molim da sačeka, da pozovem i tvoje kolege i prijatelje. Da se sama organizujem. Kaže mi samo “ ustani u sedam pa me zovi“. U sedam potpuno spremna zovem i kažem da krećem ka bolnici. “ Sačekaj 15 minuta, da se čujem sa tatom i stricem“. Zovem je za 15 minuta. “ Gotovo je, potpisani su papiri i kreću. Izvini „

Zovem njenu sestru i kažem joj da dođe kada se završi sahrana, i da treba da razgovaramo. Kaže “ Videću! „

***

Ko si u stvari bio ti? Jedno namučeno stvorenje koje je živelo teškim životom i koje je umrlo u najtežim mukama. Detinjstvo provedeno bez oca, u nemaštini. Živeo ovde u nemaštini. Veza sa mnom ti je značila više nego meni ponekada. Sada ipak shvatam da je i meni značila, ali da mi je srce često bilo ledeno. Više nije. Sada samo patrljak srca boli. Razara telo, dušu. Bio su najsvetlija tačka mog života. Bila sam najsvetlija tačka tvog života. Želeli smo tako malo. To malo nisi dočekao. Zaspao si desetak dana pre rođendana.

Po ko zna koji put preispitujem odnos koji si imao sa porodicom. Zašto stičem utisak da su želeli što pre da te se reše? Zašto me niko od njih mesecima ne zove? Zašto ne žele da znaju da si imao puno prijatelja, da si ih voleo, puno pričao o njima? Zašto su požurili da te tako brzo odnesu odavde? Zašto nije bilo nijedne čitulje u novinama? Umesto čitulje ja sam pisala u pravom i online dnevniku.

Ponašali su se kao da si višak. Teret. Možda sam i ja bila dodatni teret, ko zna..Kako je tvoja majka preživela i da li je preživela? Zvala sam jednom tvog brata, pitao me je “ A ko ste Vi?“ Samo sam želela da čujem za tvoju majku. I da mi kaže gde tačno spavaš večnim snom. Da jednom dođem i stavim cveće, kafu, veliku čokoladu. Umesto toga dobih pitanje.

**

Sve me i dalje boli. Pokušavam, stvarno pokušavam da krenem dalje, znam da bi ti voleo da budem srećna..ali..ne mogu. Pepeljaru u obliku srca, davno kupljenu za neki dan zaljubljenih, čuvam kao relikviju. Knjigu nikome ne dajem. Šolju pažljivo perem. Čuvam te stvari i jednu našu zajedničku fotografiju i jednu tvoju. Slikala nas je moja sestričina. Volela te je. I volela te je moja cela porodica. I ja te i dalje volim. Milion puta sam ponovila u sebi -oprosti mi..i ja znam da si oprostio.

**

Kako dalje? Gde dalje? Zašto dalje? Glas razuma kaže -moraš. Patrljak srca kaže -ne moraš. Koga da slušam?

Dolazi još jedna nova godina. Prva bez tebe.

Kažu mi da bih mnogo više patila da smo živeli zajedno, jer bih prošla pakao tih poslednjih meseci. Kažu da nisi želeo da te vidim jer je bolje da te pamtim onako veselog, a ne mršavog i žutog u licu i po telu.

Kažu da vreme leči sve. Možda nekome. Meni ne.

**

Nedostaješ mi. Naša priča je ostala nedovršena. Mimo naše volje. Život je bio surov prema tebi. Iskreno, ne zanima me kakav je prema meni.

Možda ću jednom preboleti, možda neću. Svejedno mi je. Ionako je sve postalo besmisleno, a vrednosti kojima su me učili nestale su.

***

Ovo je poslednja priča o nama. Više ništa ne treba da delim sa ljudima koji nas ne poznaju. Prašinu zaborava sam skinula. Biće ono što mora da se desi..možda. Ko zna. Više nikada ništa neću da planiram. Neću da maštam. Neću..

Počivaj u miru..zbogom..

7 thoughts on “Šesta crtica, naša priča

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.