Sećanja iz devedesetih

Videla sam je nedavno. Izgleda bolje nego što je nekada izgledala. Samo se malo više popravila. Pitala sam je zašto se ugojila, iako sam znala da je to malo nezgodno pitanje, međutim, bez ustezanja mi je rekla “ jela sam zbog nervoze“. Da..neki ljudi se ugoje a neki smršaju kada imaju probleme. Ona ih je imala i spas je tražila u čokoladi.

Razmišljam sada o njoj i razgovoru koje smo vodile u jednom mirnom kafiću. Ona se sećala tih devedesetih bez mnogo tuge. Valjda sam ja tokom razgovora upila tu njenu nemu tugu.

Majka joj je umrla kada su počele sankcije devedeset i neke. Ostala je da živi sa bratom i sa ocem koji je bio kockar.

Otac je svu platu, i dodatne dnevnice trošio na kocku. Brat i ona nisu radili. Posle majčine smrti, morali su sami da se snađu da bi preživeli.

Prvo je našla posao na stočnoj pijaci, bila je konobarica u jednoj birtiji u okolini pijace. Ustajala je u dva noću, da bi već oko pola četiri spremala birtiju za prve goste, Brat je sa jednim drugom, koji je bio imućniji, počeo da preprodaje polovne automobile na auto pijaci. Posle nekog vremena, izgubila je posao konobarice i počela je da radi kupoprodajne ugovore na auto pijaci. Otvorila je svoju agenciju, i radila je sa bratom. Svakog vikenda su ustajali u cik zore, da bi dobili lepo mesto na ulazu u pijacu. Ugovore je radila iz jednog starog automobila. Na pijaci su ostajali do popodne.

Od oca su krili novac. Ona je kuvala i spremala sve po kući, a pošto su prihodi sa pijace bili mali, zaposlila se i kao prodavačica u jednoj radnji u komšiluku.

I po vetru i po snegu, i na plus četrdeset, ona je radila. Ili u prodavnici ili na pijaci. U to doba, brat je počeo da pije tablete. Okusio je miris novca i želeo je da proba, kao i sva njegova generacija „zabranjeno voće“.

Pored muke sa ocem, dobila je novu muku. Brata i njegovu tabletomansku zavisnost. Počela je da krije novac i od njega.

Satima je stajala u redu za ulje, brašno, šećer. Cigarete je kupovala od švercera, kao i kafu i još neke stvari koje su tada bile „luksuz“ obzirom da su prodavnice bile prazne.

Jednog jutra su joj javili da je otac umro za kockarskim stolom. Brat nije bio kod kuće. Nije ni znala gde je. Pojavio se tek na dan očeve sahrane. Drogiran lekovima i ostalim opijatima.

Odlučila je da proda veliku kuću, doduše trošnu i da se odvoji od brata. Imala je sreću i brzo je našla kupca. Bratu je dala njegov novčani deo. Uzeo je i tada su se poslednji put videli.

——

Danas ona živi sama. Razvela se. Muž je takođe bio kockar. Devojke možda uvek izaberu sebi partnera koji podseća na oca, ko zna.

Sećala se ona svega iz devedesetih dok smo pile nes kafu i jele šampite. Nije razočarana svojim životom. Pomalo se osećala tuga u glasu dok je pričala o bratu, ali sama ništa nije mogla da mu pomogne. Centri za odvikavanje od raznih oblika zavisnosti traže saglasnost roditelja ili bračnog druga, kada je u pitanju prinudno lečenje. Ona je bila „samo“ sestra.

Ja mislim da je ona heroj, mnogi psihički i fizički potonu kad imaju probleme. Ona nije potonula, iz njih je izašla jača.

1 thought on “Sećanja iz devedesetih

  1. jeste heroj samim tim sto je sve izdrzala na svojim plecima i jos nosi, pa i svoje rezonske odluke koje joj donose tugu u glasu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.