Šalter sala, otvoreno pismo

Poštovani članovi Odbora za zdravstvo opštine, poštovani Sekretaru Sekretarijata za zdravstvo grada Beograda,

Svakog meseca posećujem istureno odeljenje Doma zdravlja Voždovac, u ulici Vojvode Stepe, radi dobijanja recepata za lekove, a ponekad i radi pregleda.

Ne tako davno, na Fejsbuku, na stranici opštine, postavila sam pitanje kada će se ova zdravstvena ustanova renovirati. Dobih odgovor. „Uskoro, u planu je“.

Trenutno je u toku rekonstrukcija ulice Vojvode Stepe. Deo po deo ove najduže ulice na Voždovcu se zatvara, kopa se na sve strane, a kraj se ne vidi. Mislim da ulica neće biti rekonstruisana i otvorena za saobraćaj do predviđenog roka.

Dame i gospodo nadležni, ovo vam je jedino opravdanje zašto se zdravstvena „stanica“ u Vojvode Stepe ne renovira.

Izgrađena je pre više od četrdeset godina i od tada do danas, uslovi za rad su ostali isti. Izuzimam kompjutere na kojima sada rade lekari.

Pored toga što ordinacije prokišnjavaju, što je nameštaj star i u ordinacijama i u čekaonici, ono šta vređa dostojanstvo čoveka je šalter. Jedan jedini. Nizak, malen otvor kroz koji dajete knjižicu i razgovarate sa medicinskom sestrom.

Bruka i sramota u dvadesetprvom veku!

Nije mi poznato da li je neko iz opštine ili Gradskog Sekretarijata za zdravstvo posetio ovo mesto u poslednjih deset godina. Broj žitelja ovog dela Voždovca se poslednjih deset godina značajno povećao, a samim tim, povećao se i broj korisnika zdravstvenih usluga.

Lekari i ostalo osoblje rade u nehumanim i neodgovarajućim uslovima. Pacijenti čekaju u redu na šalteru, kao što se nekada čekalo u redu za ulje, šećer, brašno. Prostor ispred šaltera je mali i tu je uvek gužva.

Zašto sve ovo pišem? Pišem zato što ova zdravstvena ustanova liči na one iz pedesetih godina prošlog veka.

Pišem zato što znam kada su renovirana ostala isturena odeljenja Doma zdravlja. Znam da su „prioriteti“ sada u podavalskim naseljima i u novom naselju „Stepa Stepanović“.

Takođe moram da napomenem da u ništa boljem stanju nije ni dečiji dispanzer na ovom delu Voždovca.

Mi, žitelji, i starosedeoci nekadašnjeg „Starog Voždovca“, postali smo zadnja rupa na svirali, ne samo ovoj vlasti, već i prethodnim. Zašto je to tako ne znam. I ne zanima me. Ukoliko postoji fond za sređivanje podavalskih naselja ( stalno se sređuju ), ukoliko se sređuju i ostali delovi Voždovca, red je da se misli i na nas. Ne tražim mnogo. Okrečite bar ovaj dispanzer. Farba nije skupa.

Potrebno je urediti i prilaz dispanzeru. Trava je zarasla, kamene ploče ispadaju, nema klupe da se leti sedne ispred.

Dvadesetprvi vek, Beograd, Srbija…. Pošteno rečeno, od devedesetih do danas, nijedna stranka nije stavila u svoj flajer da će urediti ovaj dispanzer. Zato se izvinjavam ovoj vlasti što sam gruba. Ali, trenutno ste vlast. Vaš mandat traje, i treba nešto da uradite. Mislite o tome. Mislite i o nekim budućim izborima i o rezultatima na biračkim mestima koja pokrivaju ovo područje.

Do tada- sagni glavu narode, sagni glavu i čuvaj zdravstvenu knjižicu jer za njen gubitak osoblje ne odgovara. Tako piše.

Da li se vidi da sam mnogo ogorčena?

9 thoughts on “Šalter sala, otvoreno pismo

  1. Eh Rado, da je samo na Voždovcu tako…tako je na mnogim mestima, neuređeno, nesređeno, haotično i pacijenti se tretiraju kao stoka…

  2. Da je to jedino, bilo bi i nekako! No, skoro svuda je tako. Da ti je da vidiš gde ja radim i kakvi su uslovi. Zimi se smrzavamo jer nema grejanja, grejemo se na uljane radijatore, svaki čas iskaču osigurači, a to ima za posledicu da ode sve što je rađeno na komjuteru i nije zapamćeno. preko leta nema klime, koju ima svaka trafika, pa proključa mozak, ne može se misliti ni govoriti. O sanitarijama neću. Sanitarna inspekcija nije nadležna, otvoreno mi je rekla jedna inspektorka, da su prostorije privatne, bile bi zatvorene iz bar deset razloga. To ti je kao i nemaštinja među ljudima, da je samo jedna od deset porodica siromašna, pomogao bi neko, familija, prijatelji, ovako, nema ko, evo, opet ću o sebi, moja mama sa mizernom penzijom ispod proseka, izdržava nezaposlenog brata, koji ni privremeni i povremeni posao ne može da nađe, nije neradnik, lopatom ubaciovao ugalj u kotao u jednoj privatnoj firmi četiri meseca po osam sati, lopata, lopata, i ni dinar plate nije primio. Ni ja ne mogu da pomognem. Pa, ako moram da čekam ispred šaltera, ako moram da se sagnem da bih pričala sa sestrom, to mi je najmanji problem. Ljudi, Rado, kakvi su ljudi, da li je ta sestra ljubazna, ili neka aždaja? to me više pogađa. Ako smo u nemaštinji, možemo i dalje biti ljudi.

  3. Drage moje, ovo pismo je napisano sa ciljem da ga pročitaju i „nadležni“. Ogorčena sam jer ovom delu Voždovca niko ne poklanja pažnju. Posebno sam ogorčena zbog dispanzera i večitog čekanja u redu. Medicinske sestre su manje više ljubazne, zavisi, ali su zato lekari sjajni i sramota je da rade u najlošijim uslovima. Sramota je i za nas koji dolazimo tu kao pacijenti. Više se pažnje poklanja poadvalskim naseljima, a ovom gradskom delu ne..Sada se rekonstruiše ulica Vojvode Stepe, novac je od donacije EU i sa rekonstrukcijom se čekalo par godina. O tome kako mi koji smo direktno vezani za V Stepe preživljavamo radove pisaću u sledećem članku…

  4. Uh, da li nadležni čitaju blogove 🙂
    Neka si napisala, da sebi olakšaš, da pročitaš reči razumevanja. Žao mi je, ja nisam baš pokazala razumavanje, valjda zato što radim u sličnim uslovima, razlika je tamo provoditi osam sati ili doći da se završi posao, sa manje ili više čekanja.No, to ne znači da mislim da je problem marginalan, na protiv, zdravstvene ustanove traba da budu ogledalo društva i naroda. Evo, moje koleginice nakupovale zidne nalepnice kod Kineza, pa izlepile sve prostorije, prave od babe devojku. Čistačica nam dolazi dva puta nedeljno, pa sami često očistimo, posebno sneg ili lišće sa ulaznog stepeništa. Tako, nailazi okrivljeni, na ulaznom stepeništu sreće gospođu koja čisti sneg, a posle kad uđe kod sudije vidi da je to ista gospođa. Šta može da misli: Svaka čast, žena se drži kao velika ličnost, ili eto, kakva je to sudija (ovde nema rodne senzitivnosti). Pre će biti ovo drugo, zar ne, mi smo skloni da sve potcenjujemo.
    Nisi mi odgovorila na pitanje o ponašanju zaposlenih, mislim da je to važnije.

  5. Zaposleni su korektni prema pacijentima, uglavnom, ali se zbog malog broja lekara dešava da vraćaju pacijente, neke i dva puta. Medicinske sestre su tu i tamo ljubazne. Inače, svesni su da rade u nehumanim uslovima, i očekujem da jednog dana vidim kako same kreče ( sve su lekarke, tek skoro je došao i jedan lekar ). Neno, svesna sam ja u kojim uslovima ti radiš, mislim da treba od svojih nadležnih da tražite makar krečenje. Ovo za nadležne sam napisala jer verujem da će se naći neko ko će ovo pročitati, pa preneti kome treba. A i znaju oni da se ja večito bunim. Bunila sam se i zbog biblioteke, i sada bih dovela tv ekipu da snime samo spolja kako izgleda dispanzer, ali ne može da se priđe autom..imamo muke od kako traje rekonstrukcija. Očekujem da sledećeg meseca preko mostića idem do lekara :)))

  6. Uf, da se pridružim ogorčenima.. mene možeš i prvu na spisak, ja sam se zbog krupnijih stvari (ne samo vezano za zdravstvo) i žalila i ombudsmana, padale su prijave višim instancama onima koji su, narodski rečeno, u**ali motku, čak i i krivične prijave (zloupotreba službenog položaja, uz koju je išla i kr. prijava protiv drugog građanina za ovo prvo, priloženi dokazi uz prijavu) i ostalo… Misliš da mi je neko odgovorio? Niko ništa, više od godinu dana! Na mejlove se prave ludi, kad ih na kvarnjaka pozovem na telefon i uhvatim nekog od nadležnih baš tad mora da ide da nosi tetki lek… A kada bih javno pisala – na blogu, nekom forumu, fejsu itd., verovatno bih ja bila ta koja bi popila neku krivičnu prijavu i zahtev za odštetu i još koješta. Ovo je jednostavno banana država u kojoj je „korupcija“ u najširem smislu te reči endemska pojava, i nema sektora gde je nema. Dok ne sprovedemo „srpsko proleće“ i ne išutiramo iz svake grane vlasti takvu đubrad koji su očigledno povezani k’o creva (čak i kad su iz različitih gradova i naizgled nepovezanih branši) možemo samo da kukamo po blogovima i FB-u kako nam je muka od ovoga ili onoga.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.