Sa Marijanom Stolić o roditeljstvu, pisanju i sitnicama koje život znače

Moja današnja sagovornica je Marijana Stolić. Ova mladolika četrdesetogodišnjakinja je samohrana majka devetogodišnjeg dečaka. Po struci je politikolog, radi u spoljnoj trgovini, u predstavništvu jedne strane firme. Razvedena. Voli da piše o svojim uspomenama.  Marijana piše i na blogu, kao i na internet portalu „Magazin Lola“.

marijana-stolic

Marijana, hvala Vam što odvajate vreme za ovaj intervju. Kako biste najbolje predstavili sebe?

Hvala Vam, Rado, pre svega na interesovanju i moram reći da sam bila pozitivno iznenađena Vašom željom da sa mnom obavite razgovor. U uvodu ste me prilično dobro opisali, a čini mi se da ću se kroz ovaj razgovor predstaviti na najbolji način jer ćemo njime proći kroz mnoge segmente moje ličnosti. Možemo se tako bolje upoznati, zar ne?

SAMOHRANO RODITELJSTVO U SRBIJI

Danas je u Srbiji, zbog trenutne ekonomske situacije i problema sa kojima se susreću mališani, ali i roditelji teško odgajati decu. Vi ste samohrana majka. Kako je to biti danas samohrani roditelj?

Mišljenja sam da je danas odgajati dete, da bi postao jednog dana pre svega srećan i kvalitetan čovek, priličan izazov bez obzira da li je u pitanju konvencijalni vid porodice ili samohrano roditeljstvo. Nažalost, država u kojoj živimo je zakonski i pravno neuređena i socijalna politika i zaštita su na srednjevekovnom nivou. S tim u vezi, ni samohrano roditeljstvo, pa čak ni kao pravni pojam, nije u potpunosti i jasno definisano što navodi zaključak da je u praksi situacija još teža. Roditeljstvo uopšte, po meni, je najodgovornija stvar koje se možete u životu laliti a još ako je obavljate sami ili sa povremenim učestvovanjima drugog roditelja, odgovornost se nekako, čini mi se, utrostručuje. S druge strane, one praktične i životne, uglavnom je to stvar dobre organizacije obaveza i planiranja.

Tema je bolna i specifična. Postaviću Vam još samo jedno pitanje: Šta biste poručili samohranim roditeljima?

Ne postoji formula, niti neki savet koji bi se mogao dati. Ono, pak, što smatram suštinski važnim jeste da ukoliko postoji drugi roditelj, odnosno ako samohrano roditeljstvo ne svedemo samo na one okvire u kojima je jedan od roditelja umro ili u zatvoru, čemu su mnogi iz neiskustva skloni, potrebna je saradnja roditelja ma kako ona teška i mučna bila radi dobrobiti deteta. Potrebno je pronaći uz, sama sam svedok, velike napore ipak zajednički jezik kada je potomstvo u pitanju. Ako ipak takva mogućnost ne postoji i roditelj je apsolutno samohran, mišljenja sam da je određivanje prioriteta, pravljenje rasporeda i planiranje od velike pomoći. Nije zanemarljiva ni činjenica da, bez obzira na trenutnu statističku sliku ili bar onu koja nam se javno predstavlja, mi živimo u zemlji velikog siromaštva i nezaposlenosti. Stoga, borba, borba i borba su sve što nam preostaje. Ne predavati se i ne klonuti duhom, boriti se za sebe i budućnost svoje dece.

SPOJ EKONOMIJE I POLITIKE

Radite u trgovinskom preduzeću, a studirali ste političke nauke. Malo neobičan spoj? Ispričajte nam kako se politikolog našao u toj ulozi, i koje su prednosti i mane rada u inostranoj firmi?

Neko sam ko nije našao svoje mesto niti video svoju budućnost ni u jednom segmentu političkog angažovanja još tokom studija. Igrom životnih okolnosti sam došla do pozicije pregovarača u spoljno trgovinskoj delatnosti na svom prvom radnom mestu, te su možda jedino tu isplivali neki principi međunarodnih odnosa koje sam studirala. Kako je danas prednost raditi uopšte,  rad za stranu kompaniju donosi benefite u vidu redovnih primanja, mogućnosti rada u korporativnom okruženju odnosno jasno definisanim pravilima rada i mogućnosti napredovanja. Ukoliko niste neko ko teži velikoj kreativnosti u poslu, rad u stranoj korporaciji ima izuzetnih prednosti. Mana mu je upravo navedeno, nedostatak kreativnosti i jednoličnost. Poslovna politika svih a posebno stranih firmi je okrenuta isljučivo ka profitu i rezultatima, tako da su samo oni mera vašeg rada. Nema puno mesta za improvizacije i razmišljanje „van kutije“.

PISANJE KAO LJUBAV, KAO STRAST

Vodite svoj blog, i istovremeno pišete za banjalučki internet magazin „Lola“.

Kada ste zavoleli pisanje?  Kako ste se odlučili da otvorite blog?

Moje pisanje je proizvod nagomilanih misli koje su najzad dobile neku formu. Otvaranje bloga je u mom slučaju imalo terapeutski značaj jer sam ga doživela kao vođenje neke vrste ličnog dnevnika preko koga sam mogla da prenesem  svoja iskustva. Kasnije je pisanje postalo katarza moje svakodnevnice.

Mnogi blogeri teže dolaze do „posla“ u internet magazinima-portalima. Kako je došlo do Vaše saradnje sa magazinom Lola?

Do urednice Lola magazina, Brankice Raković, su došle neke od mojih priča sa bloga. Dopale su joj se i obavila ih je na portalu. Par priča je imalo vrlo lepu čitanost i tada smo na neki način i definisale našu saradnju. Ne smatram pisanje za Lolu poslom, već svojom velikom srećom da sam dobila prostor u kome mogu da izrazim svoju kreativnost. Zaista, iz lične perspektive sam neizmerno radosna što sam deo tima kreativnih, mladih žena koje stvaraju jedan ozbiljan regionalni magazin.

Šta biste poručili onima koji žele da pišu za internet portale, šta je potrebno, osim talenta?

Osim talenta, potrebno je pronaći i pravi portal koji će podržati Vaš stil pisanja i pronaći čitaoce za njega. Mnogo je ljudi danas koji izuzetno pišu, pitanje je samo da li će biti dovoljno uporni da predstave svoj rad širem auditorijumu. Potrebno je baviti se pomalo i angažovanim temama u kojima će se ljudi pronaći i na koji će čitaoci reagovati. Upornost i volja su potrebni za sve u životu, pa tako i za pisanje. Ako je dobro, naći će svoju publiku.

 SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE

Koga biste poveli i šta biste poneli na pusto ostrvo?

Na pusto ostrvo bih otišla odmah, ali na jedno mesec dana samo, ukoliko je moguće. To bi mi bilo dovoljno da se nauživam mora, sunca i peska a i da završim neke misli skovane među koricama još uvek neuobličenog romana. Eto, ponela bih svoje sokoćalo da pišem na njemu, kremu i naočare za sunce. Dete ne bih vodila, mora školu da uči 🙂 ..to bismo nekako organizovali. Rekoh već, sve je stvar organizacije.

Da iznenada postanete milioner, kako bi se osećali i šta biste uradili sa novcem?

Odvojila bih dovoljno za školovanje deteta , negde u inostranstvu a ostatak potrošila na naša zajednička putovanja. Obilazili bismo svet. To je najbolje što se za novce može kupiti i detetu pružiti. Svet.

U uvodnom delu rekli ste da ste imali dve velike ljubavi. Da li i dalje verujete u ljubav i kako po Vama oni koji nemaju partnera mogu da nađu ljubav?

Verujem u ljubav i to na način koji je pomalo detinji za moje godine. Ali verujem. Nadam se da u životu dobijamo i treću priliku za sreću. S druge strane, ne znam kako se ljubav nalazi, ja je čekam, jer do sada je ona uvek nalazila mene.

Sa ljubavi prelazimo na najboljeg čovekovog prijatelja, pored psa, a to je knjiga.

Tako je, knjiga je nekada najbolji način da se dosegne u neka neistražena staništa duše ali i da se proputuje svet.

Da li ste poželeli da napravite zbirku Vaših priča ili da napišete roman?

Jesam, radim na tome godinama, ali još uvek nisam zadovoljna i knjiga nije završena. Nadam se da će mi naredne godine doneti malo više vremena da se posvetim završetku i ovog kreativnog procesa.

Koji je pisac Vaš uzor?

Uzore konkretne nemam jer se ne smatram piscem, ali volim da čitam Saramaga, Markesa, volim ruske klasike. Volim i poeziju romantičara.

Svi znamo da sitnice ulepšavaju život. Veliki događaji se retko dešavaju, sitnice popunjavaju taj prostor. Koje su to sitnice koje Vama čine život lepšim?

Prisustvo bliskih prijatelja, detetove svakodnevne radosti, druženja i putovanja me u potpunosti ispunjavaju. Ne znam da li su to sitnice, ali meni sve navedeno život znači.

Hvala na ovom divnom ćaskanju.

Hvala Vama na izuzetnom društvu.

6 thoughts on “Sa Marijanom Stolić o roditeljstvu, pisanju i sitnicama koje život znače

  1. Hvala drage moje za komentare <3 Da, bilo bi lepo da organizujemo neku kafu ili čaj 🙂 Ali, ja bih više volela kada bi to bilo u martu, ne volim mnogo zimu, imam razloga.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.