Rođendan

Rođendan je dan našeg rođenja i slavimo ga svi. Retki su izuzeci koji ne slave svoj rođendan. Svečano se obeležavaju prvi rođendan, punoletstvo, odnosno osamnaesti rođendan i pedeseti rođendan. Svi ostali rođendani mogu da se obeležavaju skromnije i sa manje zvanica.

Današnja deca slave rođendanu u Meku ili u igraonicama, dok se u moje vreme rođendan slavio kod kuće.

Zauvek ću pamtiti te rođendane na kojima su služeni sendviči sa puterom, praškom šunkom, kačkavaljem, jajima i kiselim krastavcima. Uz njih su se pili domaći sokovi od višnje ili zove, Cedevita ali i Koka-Kola i Jupi..mada ređe jer su nam roditelji branili da pijemo gazirana pića.

Igrali smo se „između dve vatre“, igrali smo lastiš i nestrpljivo čekali domaću tortu sa čokoladom ili plazma tortu sa šlagom od gore. Zimski rođendani su takođe proticali u igri-grudvanju, sankanju ili smo igrali domine, „Ne ljuti se čoveče“ i „Monopol“.

Sutra punim 46 ali se i dalje sa mostalgijom sećam tih ranih rođendana mog detinjstva i tinejdž doba.

Kažu da sa godinama postajemo zreliji, mudriji, da imamo mnogo više iskustva. To je tačno. Ozbiljniji smo, pametniji i drugačije doživljavamo svoje rođendane.

Svaki novi rođendan donosi nam godinu više. Mnogi zbog toga i ne slave svoje rođendane.

Ja sam obično tužna na svoj rođendan. Sećam se onih kojih više nema a koji su bili čarobnjaci mog detinjstva, mladosti i nekih koji su moj život bojili šarenim bojama duge.

Ipak, ta tuga kratko traje. Zameraju mi da se previše radujem poklonima a ne znaju da ja volim i da poklanjam ali i da primam poklone.

A vi, da li i kako proslavljate svoj rođendan? Da li ste nostalgični uoči rođendana? Ili vam je taj dan običan, kao i svaki drugi?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.