Rekao si mi…

Sinoć sam te opet sanjala. San je bio drugačiji. Mislim da je ovo pismo moj oproštaj sa tobom. Možda je tako najbolje. Potisnuću emocije, zaključaću srce, biću ponovo hladna. Realna. Ne više romantična.

U snu sam ti slala poruku, u kojoj ističem da želim da te vidim. Napisao si, rekao si- NEMOJ!!!! Pamtim te redove

“ Bolje je da se ne viđamo. Svaki susret izaziva u tebi bol, a ja ne želim da budem uzrok tvog bola. Pusti vreme neka prođe. Diši slobodno. Zaljubi se ponovo. Zaboravi me..i NEMOJ da se viđamo. Tako je bolje za oboje.“

Rekao si nešto slično i na javi..davno..I nismo se viđali.

Ne moramo da se viđamo. Ne treba više ni da te sanjam. Moram da se oslobodim okova kojima sam vezana kada je ova ljubav u pitanju.

Ljubav nije lepa kada je sputana. Kad samo jedna strana voli. Besmislena je u tom slučaju.

I zato ti pišem ovo pismo. Ovo je oproštaj od tebe. Neću da te zovem i nemoj me zvati.

Zima i proleće koji uvek podsećaju na tebe, oni će proći…Sve će proći. Bol, tuga. Godine. Život. I mi ćemo proći..

Čuvaj sebe, svoje zdravlje..i budi srećan, nikada tužan, i budi voljen i voli..i ne dozvoli da poneko sećanje boli..

Zbogom!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.