Reči

Reči..maze nas, miluju, čine nas srećnim…Takođe nas šibaju, bole nas, tugujemo zbog njih.

Rečima možeš nekome da se svidiš. I nekoga da povrediš. Crno i belo, sredine nema. Asertivna komunikacija je za one koji shvataju značaj takve komunikacije. Većina, nažalost ne shvata.

Rečima koje izgovorimo ili koje napišemo iskazujemo svoj stav o nekom pitanju. Volimo i ne volimo.

I zašto uopšte pišem o njima? Koliko su one važne? Da li im treba davati poseban značaj?

Prošle noći, dok sam pisala na drugom blogu, setila sam se jedne rečenice. Izvukla iz nje deo..

Jedno sećanje je naglo iskočilo i više nije htelo da se vrati u veliku riznicu sećanja.

I više nisam bila u mojoj dnevnoj sobi. Nisam razmišljala šta radim, odnosno šta pišem. Udaljila sam se od stvarnosti.

Reči su počele da igraju svoj ples. Rečenice takođe. Videla sam sebe kao usamljenu devojku. Njega, šarmantnog i opuštenog.  Osetila sam isti strah koji sam osetila davno. Počela sam i da se nerviram. Nerviram, jer smo bili sputani predrasudama. Nismo zbog toga imali našu priču.  Da smo bili hrabri, možda bi moj svet danas drugačije izgledao. I njegov takođe.

Jednom me je pitao, šta ja to vidim na njemu, šta je on to učinio pa se ja tako osećam..i pitao je..gledao me u oči. Gledala sam i ja u njegove oči. Oči su nam bile pune tuge, nejasne i neobjašnjive. I ćutali smo. Nije dobio odgovor na pitanja. Ćutali smo. Na kraju me je vozio do kuće. Gledala sam ga kako vozi. I on je pogled skretao ka meni.

Reči čine čuda. On je svojim rečima učinio da se osećam srećno.  Ma koliko ta sreća dugo ili kratko trajala.

I danas, toliko godina kasnije, pamtim sve njegove reči, rečenice, poglede, naša ćutanja..i jednu ružu pamtim..

Da, reči imaju moć. Čudnu, magičnu moć.

Osećam tu moć.

2 thoughts on “Reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.