Recenzija ili prikaz književnog dela

Od 2003.godine do danas blog scena u Srbiji doživela je veliki uspon. Svakog dana neko otvori po jedan blog. Današnji blogovi su tematski, bave se zdravim životom, roditeljstvom, modom, književnošću, ali još opstaju blogovi koji su „svaštare“ u kojima se obrađuju različite teme.

Ekspanzijom blogova na ex Yu sceni i u Srbiji, povećao se i broj Fejsbuk stranica i grupa u kojima blogeri prezentuju svoje radove.

Jedna od IN kategorija na blogovima je i „recenzija knjiga“. Mnogi pišu „recenzije“ klasika svetske i srpske književnosti, ali i „recenzije“ novih knjiga savremenih stranih i naših pisaca.

Reč „recenzija“ upotrebljava se često. A mnogi ne znaju šta ta reč znači.

Recenzija je kritički osvrt na neko naučno ili književno delo. Kada govorimo o književnosti, recenziju pišu osobe koje mogu na adekvatan način da predstave neki roman, ili knjigu ozbiljnije tematike. Recezente biraju sami autori a ponekad i izdavačka kuća sa kojom autor sarađuje. Recenzija postaje deo romana i nalazi se na pretposlednjim stranicama ili na koricama romana.

I sama sam grešila kada je bila u pitanju upotreba reči recenzija. Danas više ne grešim 🙂

Čitaoci koji žele da napišu svoje mišljenje o nekoj knjizi pišu prikaze iz svog ugla. Oni ne mogu da budu recezenti jer nisu prvi čitali neku knjigu pre izlaska iz štampe.

Znači, kad pišemo o čuvenom namćoru poznatom po imenu Uve, ili kad želimo da damo svoje mišljenje o Andrićevoj „Gospođici“ mi pišemo prikaz dela. Ne pišemo recenziju.

Ne znam zašto sam sve ovo napisala, ali ne može da škodi, što bi rekao čuveni Lane Gutović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.