Rađanje jedne priče

Bila je noć. Ona hladna, zimska noć, kada inje pravi kolaž po prozorima. Sedeo je udobno smešten u fotelji, pijuckao je čaj od vanile i jagode i dobovao je prstima po stolu.

Na stolu šolja sa čajem, puna pepeljara, cigarete, upaljač, gomila papira i olovaka i laptop. Kad god je pisao svoje pripovetke, beležio je skice na papiru, i tek onda ih prenosio na laptop.

Sa setom se sećao vremena kada je pored olovaka i papira postojala i pisaća mašina. Još je čuva na tavanu roditeljske kuće.

Dobovao je prstima, palio cigaretu za cigaretom. Noć je odmicala a on je za svoju priču imao tek bledu skicu na papiru. Zapitao se te noći, prvi put u svom životu, kako da napiše priču o jednoj ljubavi koja je živela, koja se gasila pa ponovo gorela onom istom strašću kao na samom početku.

Dobio je težak zadatak za nedeljno izdanje novina. Urednik je samo rekao “ napiši priču o tvojoj ljubavi“, i dodao da će biti zanimljiva čitaocima. Nije mogao da odbije jer mu je honorar bio preko potreban.

A kako da deli svoju intimu sa brojnim auditorijumom, jer u uvodu je morao da naglasi da je u pitanju autobiografska priča. Ljudi vole da čitaju pikanterije iz života poznatih i manje poznatih ljudi. On je pripadao prvoj grupi. U svoje vreme je bio poznat i veoma cenjen.

Zgužvao je skicu i uzeo novi papir. Vreme je bilo da počne ukoliko želi da u dva popodne preda tekst.

Napisao je:

Bila je moj san. San koji sam živeo na javi. Otmena plavuša finih manira i ja mangup sa beogradske kaldrme, bili smo čudan spoj.“

Sada je znao kako da nastavi. Skuvao je još jedan čaj, pojeo par slanih krekera i upalio laptop. Priča je mogla da bude napisana. 

6 thoughts on “Rađanje jedne priče

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.