Prolećna ljubavna, bez alkohola, četvrti deo

„Da, lekari su rekli da bi bio rizik da Slavica ponovo ostane trudna, nastavio je priču Goran. Mi smo se toga pridržavali, međutim, kada je Veljko, naš sin napunio
osam godina Slavica je ostala trudna. Porođaj je bio lakši nego onaj prvi…tu je Goran zastao…Ali, te godine nas je zadesila prva nesreća. Ne mogu u životu uvek da teku med i mleko, zapamti to dete moje. Ćerkica kojoj još ne dadosmo ime, umrla je posle svega dve nedelje života. Lekari su rekli da je imala problem sa plućima.

Slavica i ja smo tiho tugovali, zbog Veljka, hteli smo da ga poštedimo kuknjave i plača u kući. Ali je on, onako mali, osetio da nešto nije u redu. Učio je, dolazio iz škole pravo kući i nije tražio da se igra sa drugom decom.

Taman smo se oporavili, kada je zlo opet ušlo u naš dom. Veljko se razboleo od velikog kašlja. To je bila tada česta bolest kod dece. Bio je na ivici smrti. Izvukao se zahvaljujući kozjem mleku koje su moji doneli iz okoline Kraljeva. Ponovo smo bili mala, srećna porodica.

Oblak je prekrio još jednom naše sunce. Slavica je rodila sina koji je umro posle dva meseca. Zvao se Vuk. To ime smo mu dali odmah po rođenju, nadajući se da će biti snažan kao vuk. Ali nije…Bio je bolešljiv od samog rođenja. Veljko je sa nama zajedno plakao za bratom. Te godine sam izgubio posao u kafani. Primili su nekog mladog rođaka mog šefa.

Slavica je više radila, šila je, krpila stare suknje siromašnim komšinicama, noću je šila neke maturske haljine. A ja sam završio zanat u tim mojim srednjim godinama.
Postao sam stolar, za njih je tada bilo posla. I opet se mir vratio u našu kuću. Definitivno smo se pomirili sa tim da će Veljko biti jedinac, da više nećemo imati dece.

Godine su prolazile. Veljko je upisao građevinu ali su ga rat i cepanje zemlje odveli na front. Nismo želeli da ide, ali vojna policija ga je odvela jednog ranog jutra.

Vratio se brzo jer je bio ranjen u nogu. Srećom, sačuvao je, mada i dan danas pomalo šepa. Završio je fakultet, zaljubio se, napravili smo veliku svadbu. On i njegova Katarina odlučili su da nas napuste.
Bilo je to zlo vreme, posao nije mogao da ovde nađe, a nisu želeli da budu na teretu ni nama ni Katarininoj porodici. I prijatelji i Slavka i ja smo već bili u penziji. Otišli su moji Veljko i Katarina u Austaliju. Tamo su brzo našli posao, skućili se i dobili dečaka i devojčicu.

I eto dete, vidiš nas danas. Stari smo, nemoćni. Veljko, Katarina i deca dolaze svakog leta, ali će sada zbog Slavice da dođu ranije.“

Slavica je zaplakala a za njom i Goran. Poštovala sam njihove suze i ćutala sam. Kada se malo oporavio, Goran me je pitao da li me još nešto zanima. Odgovorila sam potvrdno.

“ Šta znači to malina bez alkohola? “ bila sam radoznala. Tada mi je Slavica sa osmehom odgovorila. Sve do tada je ćutala.

“ O, dete, od maline se prave i rakija i liker. A ja nikada nisam volela alkohol. Sok od malina pijem od detinjstva.“

“ A mene je kod Slavice privuklo to njeno, malina bez alkohola molim “ Goran je ponovo bio nasmejan.

Vreme je proletelo. Pomogla sam Goranu da spremi večeru za Slavicu i njega. Terali su me da ostanem sa njima, ali nisam mogla. Obećala sam da ću doći sutradan da napravim tortu, da je imaju kad dođu njihova deca iz Australije. Obećala sam i da ću se obavezno upoznati sa Veljkom i Katarinom.

Došla sam kući umorna ali zadovoljna. Imala sam priliku da čujem jednu, na trenutke neveselu porodičnu priču. Fascinirala me je ljubav Gorana i Slavice.

Da li ću i ja pronaći nekog Gorana, pomislila sam dok sam tonula u san. Da li svaka ljubav prolazi kroz iskušenja i teškoće a opet ostaje čista i bezuslovna..kao što je to ljubav između Slavice i Gorana. Jednog dana ću saznati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.