Produži dalje, treći deo

Ponovo dolazi večeras?

– Da

– Da odem ja negde?

– Ne, zašto bi išla negde?

– Samo pitam

– Kako ti se čini?

– Sasvim je ok

***

Napravila je gomilu toplih sendviča, spremila pivo i čekala ga da dođe. Stvarno je došao te večeri, tačno na vreme, kao švajcarski sat.

– Kako si bebo?

– Dobro, a ti?

– Nije loše, samo sam malo umoran.

– Ako ti ja predstavljam obavezu, mogao si da odeš..

– Ne, nisam hteo da idem kući.

Bilo joj je iznenada neprijatno. On je pojeo još jedan sendvič, uzeo flašu piva i čašu i pokazao joj sobu.

– Nećeš kafu?

– Ne.

Između poljubaca, cigareta, gutljaja piva, pričao joj je o svom životu. Gde je rođen, šta su mu bili roditelji, kako se mlad oženio, kako je odlučio da se bavi poslom koji je radio pre završetka pravnog fakulteta. Pričao joj je zatim o astronomiji. O knjigama. Onda je prešao na svoj posao i na njegovo naličje.

– To je posao kao i svaki drugi, suviše mu pridaješ značaja.

– Nije tačno, ne može da bude kao svaki drugi.

– Ja sam sa tobom zbog TEBE, a ne zbog tvog posla. Uostalom i ja pišem. Možda jednog dana objavim knjigu.

– Ne pišeš dobro.

– Pišem.

– Ne pišeš, meni se ne sviđa.

– A zašto mora da ti se sviđa?

– A zašto bi ti htela da se svađamo?

Zagrlio je i ugaasio svetlo. Počeo je da je ljubi. Onda je zamolio da ga izmasira.

– Ovde me najviše boli. Pokazao je jednu tačku na leđima.

Posle obostrane masaže ponovo su se ljubili. I ovog puta strasno su vodili ljubav.

***

Dolazio je svaki drugi, treći dan. Pomalo su se svađali ali i ludo voleli. Izlazili su, upoznala ga je sa svoje dve drugarice, on je obećao da će je upoznati sa svojim najboljim drugom.

– Želim da stalno budem sa tobom. Da odem odande i da se završi to poglavlje mog života.

– I ja bih želela da stalno budem sa tobom. Vidiš da se razlikujem od nje.

– Ne razlikuješ se. Hoćeš da me uloviš na bebu kao i ona što me je ulovila. Ja neću više decu.

– Ne lovim te na bebu. I uopšte nisi mator da ne bi počinjao sve ponovo. Šta ti fali, jedino što treba da pristaneš da nosiš naočare, ili bar sočiva. Sinoć si opet zamalo preskočio jedan red.

– Otkud znaš da sam preskočio, nisi ti kucala ono u desku.

– Videla sam da praviš pauzu. Da zamuckuješ. Lepo bi ti stajala sočiva.

– Neću i nemoj sada da mi popuješ.

– Ne popujem ti, samo kažem.

Pustila je „Turski marš“.

– Nervozna si?

– Ti si pijan i nedokazan i činiš me nervoznim.

– Nisi mi rekla da li pristaješ.

– Šta da li pristajem?

– Da se udaš za mene.

– Prvo završi ta dva ročišta, koliko je ostalo do kraja. Onda možemo da razgovaramo. I zanima me, da li radiš..

– Ne radim to, od kada sam sa tobom.

– OK, šta se odmah ljutiš.

– Ti si bebo ljuta, ne ja. Dođi.

I ponovo je uspeo da svađu prekine sa poljupcima.

***

Tog jutra kada je otišao, pogledala je na kalendar. Za par dana biće tri meseca veze. Da li stvarno treba da se uda za njega čim okonča taj brak? Kako će sve uskladiti, njen posao, njegov posao, gde će živeti?

Sva ta pitanja su je nervirala, a i on je nervirao. Nije znala šta je tačno nervira kod njega. Ljubomora. Da. I još nešto, nije mogla da odredi tačno šta. Alkohol, možda, ali manje je pio kada je bio sa njom.

– nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.