Produži dalje, prvi deo

Zima, januar. Sećanja..

***

Ćao!

– tišina –

Ćao!

ponovo tišina

OK, odoh ja, kad tebe nema

– Čekaj, stani, tu sam

– Nisi!

– Jesam!

– Pa što ne odgovaraš?

– Pržim jaja sinu i sebi

– Sada?

– Da, pa šta, nije mu dala da večera.

– Ko?

– Jel ti to mene zezaš?

– Meni se čini da ti mene zezaš.

– Ne, zašto bih. Kako se zoveš?

– Ja sam…

– Drago mi je..ja sam..

– Molim!!!! Sada me stvarno zezaš. Izvini, ovde Meg Rajan, Branka Katić, ma Lepa Brena lično!

– Fuj, nije valjda da slušaš Brenu?

– Ne, nego lupam, jer ti ne verujem.

– Šta treba da uradim da bi poverovala? Oćeš da se vidimo sada?

– Hej, spremaš detetu i sebi večeru, i vidi koliko je sati!

– Pa šta, ja sam noćna ptica.

– I ja sam.

– Lepo, vidiš da smo se našli.

– Aha. Samo ja ne verujem.

– Kad me budeš videla, verovaćeš.

– Dobro.

tišina

– Šta voliš da slušaš od muzike?

– Sve šta mi prija sem onih turbo narodnjaka.

– A klasiku?

– Klasiku voli onaj ko razume!

– I

– I..volim Vivaldijevu „Jesen“ a ti?

– Mesečevu sonatu, znaš ko je komponovao?

– Pa da se setim, čekaj..nije onaj Kvaka..smeh..

– E, stvarno si luđa od mene.

– A ti si lud?

– Tako neki kažu.

***

Četiri sata četovanja. Kao četiri minuta. Telefoni bejahu razmenjeni.

U podne je probudila poruka.

– Dobro jutro spavalice!

Ni sanjala nije da će se on setiti. Tako je sve počelo..

– nastaviće se –

3 thoughts on “Produži dalje, prvi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.