Priče iz života, prvi deo

Zovem se Tijana i imam trideset i dve godine. Predajem istoriju u jednoj osnovnoj školi.

Živim u velegradu, u kome sam i rođena. Otac i majka su na selu, u bakinoj kući koju su adaptirali. Meni su ostavili dvosoban stan u nadi da ću naći nekoga i da ću se skrasiti i osnovati porodicu. Mislim da će morati još dugo da čekaju.

Nisam od onih koji prate modne novitete. Ne šminkam se. Ne farbam se, volim da nosim svoje godine. Imam dugu kestenjastu kosu, koju nameravam da ošišam, jer me nervira da se stalno feniram. Imam oči boje lešnika. Nisam ni mršava a ni debela. Neka zlatna sredina. Volim da slušam Dorse, Balaševića i starogradske pesme.

Sama sam. Već dve godine nemam emotivnu vezu, a ni neku kres kombinaciju. Petar me je ostavio zbog žene koja ga je odvela u Nemačku. Sa njom se oženio, ima i dete.

Da, bila sam očajna jedno vreme. Veza je bila sasvim normalna i mogla je da se održi da Petar nije imao prevelike ambicije. Žudeo je za bogatstvom, a znao je da  ga ovde neće steći.

Šta još da kažem o sebi, da biste mogli na pravi način da me upoznate? Obožavam da čitam, ne kupujem novine ni žutu štampu koja izlazi jednom nedeljno. Pijem crnu, gorku kafu. Volim čokoladne torte. Ne volim zimu, a ne volim ni letnje vrućine. Preferiram jesen i proleće.Volim da izlazim u kafiće u kraju, i ne smeta mi da sedim sama za stolom. Imam svoj blog godinama.

Nastaviće se…

1 thought on “Priče iz života, prvi deo

  1. Tijana je devojka gde prirodnost na čega se ponosi dobija svoj puni smisao. Ta prirodnost oslikava lepotu njene duše, karaktera a opet čvrsto stoji na zemlji i sadašnjici. Ima svoje JA, svoju doslednost… Trenutna samoća ne lomi joj duh i nastoji da istraje u vrednostima koje je čine svojom i ničijom više.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.