Priče iz života, drugi deo

Ja sam Jelena, imam trideset i četiri godine, muža i dvoje maloletne dece. Završila sam psihologiju, ali nikada nisam radila. Odmah posle fakulteta upoznala sam Nikolu, zaljubila se u njega i uskoro smo se venčali.

Oca nemam, umro je kada sam imala šest godina. Volim Tijanu jer se sa njom opustim  i zaboravim na brige koje me muče. Često se viđamo i čujemo telefonom.

*

Moje ime je Marko, davno sam prevalio četiri banke, što bi rekao moj deda. Srelac u horoskopu, samostalni strelac u životu. Predajem srpski jezik u školi u kojoj Tijana predaje istoriju. Razveden sam, bez dece. Živim sam u predgrađu velegrada. Imam mačku Cici Mici. Nije neka rasna mačka. Visok sam, prosed. Slušam muziku moje mladosti, onaj rok iz kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih prošlog veka.

Klinci kojima predajem srpski obožavaju moje časove. Nisam od onih profana koji ih teraju da čitaju samo suvoparnu lektiru. Na mojim časovima se analizira i  poneka knjiga Mome Kapora. Pričamo književnim jezikom, ali dozvoljeni su i sleng i ostali “jezici” kojima se danas govori. Važno je da klinci zavole knjigu, da znaju sve padeže i akcente, a to kako će se izražavati sa drugarima, manje je bitno. Jedino psovke zabranjujem. Psovke su ružne i znaju da povrede. Ja ih učim da ne povređuju druge ljude.

Pijem pivo u slobodno vreme, gledam filmove, pišem na jednom blogu. Pušim preterano, zbog nervoze i samoće, priznajem. Da li je ovo dovoljno za početak?

*

Tijana se na poslu nije mnogo družila sa Markom. Imali su predavanja u različitim smenama i retko su se susretali u zbornici.

Zato Tijana i nije znala da Marko ima svoj blog. Mislila je da se kolege bave drugim stvarima na društvenim mrežama. Igricama, čitanju onlajn vesti, potragom za stručnom literaturom.

Kada je napisala jedan tekst i objavila ga, prvi komentar je dobila od Maksa. “ Dušo, sreća je lepa, samo treba da je pronađeš i boriš se da je sačuvaš”.

Nije želela da komentariše na samom blogu, i zato je pronašla Maksovu mejl adresu.

Odlučila je da mu napiše mejl.

„ Dragi Maks,

Tvoj komentar me je zbunio. Niko mi se nije do sada obratio sa „Dušo“. Prija takvo obraćanje. Hvala ti i na savetu. Radoznala sam i volela bih da znam odakle si, koliko imaš godina i čime se baviš. Da, ovo su kliše pitanja, ali nekako su prikladna za početak dopisivanja. Da li želiš da se dopisujemo? U svakom slučaju, memorisala sam link koji vodi do tvog bloga, i čitaću tvoje tekstove večeras. Sve najbolje, Tijana.“

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.