Priče iz jedne sobe

Zove se Ina. Ima preko četrdeset godina i ovo joj je treći po redu boravak u bolnici. Ima savršeno pamćenje i rado priča doživljaje iz ranijih bolničkih dana. Sada operiše ruku. Jedina mana je što mnogo priča, i što voli da bude „taster“ za otkucavanje kod noćnih sestrica.

Zove se Mima. Operiše nogu. Preosetljiva je i često uzima lekove protiv bolova. Tiha po prirodi.

Zove se Darko. Mlad je i mnogo voli da priča.

Zove se Dara. Čeka na operaciju noge koja se stalno odlaže. Divna, starija žena.

Zove se Marica. Dete je. Tu je sa mamom. Operiše nogu. Mali zvrk.

Tu negde sam i ja. U sredini, iliti u sendviču između Marice i Darka.

********

Svako od nas ima neku svoju životnu priču koja se priča uveče, pre spavanja.

Pričom se ubija vreme i leči bol. Ima i smeha i suza. Sve je pomešano.

*****

Bolnički ritam je spartanski. Tačno se zna kada se budi i kada se odlazi na spavanje. Između tih satnica ide se na previjanje, pije se terapija, prima poseta. Odlazi se na operaciju.

*****

Jedan bolnički dan je dug, predug za sve one koji posle posete ostaju u svojim krevetima.

10 thoughts on “Priče iz jedne sobe

  1. Rado, pridruzujem se cestitkama, citao sam ranije da treba da ides, nisma hteo d apitam sta je po sredi, po komentima rekao bih da je sve proslo kako treba (jel proslo?), drago mi je zato! Da si nam ziva i zdrava, od srca 🙂

  2. Bravo Rajka! Nisam znala da si završila sa operacijom. Nadam se da se lepo oporavljaš (zaključujem po poslednjem postu 😉 ) Želim ti da što pre zaboraviš na operaciju i da navališ na tastaturu i šetnju 🙂 :*

  3. Bolnice su oduvijek bila mjesta puna inspiracija za pisanje… covjek se nacuje prica..nekad tuznih nekad ljepih…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.