Priča

Hajde, napiši me..osmisli mi početak, sredinu i kraj. Hoću da budem satkana od tvojih snova, želja i nadanja. Ne izmišljaj imena i radnje, ne piši pouke na kraju. Piši o sebi, skupi hrabrost, progovori.

Ne, ne znaš više šta su suze, ne znaš šta je smeh. Ne znaš šta je ljubav, šta je greh.

Napiši me. Ne volim belinu ispred sebe, volim slova, reči, rečenice.

***

Priča traži da bude napisana. Ja ne mogu da udovoljim toj želji. Previše je tuge ovih dana, previše je sećanja. Zar to ponovo da pretačem u slova, slova u reči, reči u rečenice?

I dok pišem i posle čitam, da pustim koju suzu. Ne, ja sam hrabra, a hrabri ne plaču. Idu dalje. Ne šetaju hodnicima sećanja.

Ja sam hrabra…ponavljam rečenicu, a kad zatvorim oči, vidim jedno leto i nešto lepo. Nešto što je postojalo, čega više nema…i vidim nekoga, nekoga ko se neće vratiti.

I bolje da stanem pričo moja. Da prestanem. Neću da plačem. Neću da se sećam, neću…

Ja sam hrabra.

12 thoughts on “Priča

  1. “ Ja sam hrabra…ponavljam rečenicu, a kad zatvorim oči, vidim jedno leto i nešto lepo. Nešto što je postojalo, čega više nema…i vidim nekoga, nekoga ko se neće vratiti.“
    Ovako se i ja osecam.

  2. Храбри не плачу. Јаки не плачу.
    Сјајно.
    Али је за душу добро пустити сузу кад крене. Мени је то храброст, мени је то снага. Признати себи да боли. Признати себи да је тешко.
    Пустити сузу, после ње буде лакше…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.